“Večeras bih mogla da napišem najlepšu bajku o tebi, nešto što bi bio možda najbolji dar u tvom životu, nešto na šta bi možda i sam bio ponosan. Da te opišem uzdasima i dodirnem rečima onako kako znam, da te učinim večnim i posebnim. Ipak, ne mogu, više te se ne sećam…
Ništa ne počinje odjednom. Postoji put do svega: zaljubljivanja, ljubavi, uspeha, ali i zaboravljanja. Svaki početak nam je bitan, a na kraju se ispostavi da je malo njih zaista bilo vredno vremena i pažnje. Ali kako znati? Kako prepoznati i kako odoleti? Svaka je greška samo prividna oštrina sudbine, verujem da je svaka samo korak dalje do nekog ko te zaslužuje. Tako je i sa tobom… Previše si ti bio običan da bi bio večan. Nije mi prvi put da tango plešem pogrešnim koracima, eventualno sama. I ne budeš ljut zbog poraza, već beskrajno tužan što se i ovaj put pogrešni akteri igraju ljubavi.
