Ali nije svako “izvini” i “molim te oprosti” posledica iskrenog kajanja. Toliko ti je jasno i da te niko ne upozorava i ne podseća te da je to baš tako. Ali ako se nalaziš u situaciji da se pitaš šta mu je, da li će se ikada promeniti, da li mu je dovoljno stalo do tebe, zašto nastavlja da te povređuje, kakav to problem ima i zašto ne može da ga prevaziđe – i zašto ti ne možeš da mu pomogneš da ga reši – onda ti je podsećanje veoma potrebno. Jer obuzeta dramom koja se odigrava među vama, naporom da ga razumeš, kao i da izađeš na kraj sa rolerkosterom svojih osećanja, zaboravljaš najvažnije pitanje – gde si ti u svemu tome?
Ti si pasivni učesnik njegove drame, žrtva pomešanih emocija, a pre svega, pomešala si ljubav sa mazohizmom, odnosno, razumevanje sa trpljenjem.
