Razne krize prate sazrevanje i donose samospoznaju, u svim periodima vašeg života. Pošto se uglavnom prepoznaju i priznaju samo dve – adolescentska i kriza srednjih godina – vreme je da uvedemo nove pojmove. Naravno da ne postoji nikakva stvarna podela na polovine, trećine i četvrtine, ali ta trećina života, “gađa” se sa vašim najboljim i najproduktivnijim godinama, kada više niste mladi, ali je starenje daleko, kada ste obuzeti ostvarivanjem sebe na svim životnim poljima, kada ste već napredovali u karijeri, postali roditelji, pregurali neke bračne krize (i možda se već i razveli) i stekli izvesnu mudrost. Puni ste energije i volje da ostatak svog života živite prema toj mudrosti, na najboljoj ste poziciji u sebi i u svom životu do sada, snažni ste i gurate i vučete kao parna lokomotiva.
Kakvog onda, uopšte razloga imate da nešto krizirate? Pa, možda počinjete da strahujete da ćete se zamoriti i potrošiti, možda preispitujete put kojim idete i niste sigurni da ste dobro odabrali, možda se užasavate pri pomisli da biste ovog momenta mogli da shvatite da ste sve pogrešili i da morate ispočetka i strepite da li ste zapravo dovoljno mladi za takav rizik. Ništa vam ne znači to što stalno čujete da ljudi stalno započinju nove živote, u svim mogućim dobima, da su četrdesete nove tridesete, da život počinje u pedesetoj, da u šezdesetim najzad razumete i možete sve što niste mogli do tada, da ni u starosti ljudi ne odustaju od života, već se odvažuju da žive prema svojim uverenjima – koja su se možda sasvim promenila, ili su najzad došla na red. Hvata vas teskoba, kad pomislite šta je sve pred vama i kad shvatite da nemate pojma šta je sve pred vama.
Ali to nije kriza
To je samo životno stanje. Ako krize postoje, one su orijentiri momenata kada možete napraviti neke bitne uvide i zaokrete, kada možete zastati i prestati, ili se pokrenuti i ubrzati. Kada možete da napravite “veliko spremanje” svog života, kada možete steći više samopoštovanja i samopouzdanja, razrešiti neke odnose, promeniti neke navike, prići bliže svom pravom JA. Momenti krize su sasvim normalni i očekivani, to je ono kad “menjate brzinu” i raščišćavate emotivni i psihološki otpad koji se u međuvremenu nakupio. Krize su, zapravo, najvitalniji deo života.
I nastabilniji doživljavaju nesigurnost
Čvrsto stojite sa obe noge na zemlji, poznati ste među svojim prijateljima kao razumna i stabilna osoba, koja je u stanju da nađe rešenje za sve svoje (i njihove) probleme, koja je sposobna da stvari posmatra iz šire perspektive i uvek ima dobar savet. A vi odjednom balansirate na prstima jedne noge i širite ruke, hvatajući se za vazduh, u pokušaju da održite ravnotežu! Niste sigurni ni u šta i sumnjičavo vrtite glavom nad svojim odlukama i izborima. Plašite se da ćete pasti, da nećete ostati na visini zadatka koji ste sebi zadali. Nešto vas je uplašilo. Zapravo, nešto u vama vas je upozorilo. Možda ste, jurišajući na čelu brigade, predvodeći svoju životnu borbu, obuzeti održavanjem ravnoteže kroz svakodnevene izazove brojnih uloga i zahteva svoje prve trećine života, nošeni snagom svojih najboljih godina, zanemarili neke bitne aspekte sopstva, koji sada traže pažnju. Vreme je da im se posvetite, jer ste sve drugo već uradili, pokrenuli i uputili u odgovarajućem pravcu. Nećete pasti, ako sednete i umirite se i oslušnete sebe. Možda vam samo treba više samoće, mira i osluškivanja.
