Beograd je prvu kafanu imao pre Beča, Pariza i ostalih evropskih metropola, a kafanska tradicija u Srbiji duga je više od dva veka. Kafane su deo našeg nacionalnog identiteta, svojevrsno nacionalno blago, naš ponos i dika, mesto gde utapamo tugu, slavimo sve bitne životne prekretnice ili, jednostavno, ubijamo vreme i veselimo se sa prijateljima i… Kad je, pa, za kafanu trebao razlog?
Da mesta poput kafana postoje negde u belom svetu, verujem da bi se od toga napravio vrhunski brend (recimo kao grčke taverne), koji bi uz dobru propagandu postao jedan od nezaobilaznih “trendova”. Nažalost, mi, Srbi, narod pesme, rakije i kafane, našli smo se u situaciji kada se većina stidi kafanske muzike i provoda, polako zaboravljajući sve kultne izvođače i pesme koje imaju dušu i pričaju najistinitiju priču o životu. Za neke nove naraštaje, ali i one stare, koji su zaboravili da se kafanski obrazuju, prilažem kratak podsetnik najvećih kafanskih hitova, koji će uvek živeti u tim malim mestima sa velikim srcem, gde su svi prijatelji i gde i najskrivenije emocije isplivaju na površinu. Čaše u ruke, osmeh na lice i pravac kafana! Ko je rekao živeli?!
1. Toma Zdravković: “Kafana je moja sudbina” ( “Da li je moguće”, “Branka”, “Danka”, “Sećaš li se Sanja”)
Toma- neprevaziđena legenda kafanske pesme
2. Lepa Lukić: “Srce je moje violina”
3. Miroslav Ilić: “Polomiću čaše od kristala” ( “Tako mi nedostaješ”, “Nije život jedna žena”)
4. Silvana Armenulić: “Noćas mi srce pati” ( “Rane moje”, “Ciganine sviraj, sviraj”)
Silvana- kraljica sevdalinki
5. Predrag Tozovac: “Rujno vin0” ( “Oči jedne žene”, “Jesen u mom sokaku”)
6. Halid Bešlić: “Miljacka”
7. Šaban Šaulić: “Ti kraljice moga srca” ( “Sa namerom dođoh u veliki grad”, “Sneg je opet Snežana”)
8. Haris Džinović: “I tebe sam sit kafano” ( “Laže mesec”, “Dajte vina”, “Samo zbog tebe sam tu”)
9. Starogradske: “Moja mala nema mane” ( “Evo banke cigane moj”)
10. Merima Njegomir: “Ivanova korita”
Izvori fotografija: pressonline.rs, get-photos.net, vesti-online.com
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
/p
