Jakog muškarca ženska snaga ne plaši, nego ga inspirše – kaže priča. Iskustva snažnih žena, međutim, retko potvrđuju tu priču, ali ako podele i predrasude ostavimo po strani, onda možemo potpuno drugačije da postavimo stvari i da se fokusiramo na sagledavanje snage, a ne nesklada između slabosti i snage. Jer, oni su uvek u skladu – svako ima slabosti i svako ima snage. U skladu sa svojim sposobnostima, uverenjima, karakterom, načinom života i vrednostima koje poštuje, svako je snažan i svako je slab.
Iz toga sledi odgovor – muškarac koji se ne plaši ženske snage, svestan je sebe. Svestan je svoje snage, jer ta snaga proizilazi iz svesti o svojoj slabosti. Žene su svojom prirodom povezanije sa svojim osećanjima, a patrijarhalno društvo ih je uvek posmatralo kao slabe i na taj način im dozvoljavalo da svoju slabost prigrle, ali i da je preispitaju i da pronađu svoju snagu. Koju su često morale da kriju i obuzdavaju, da bi ostale u granicama društvenih okvira, da bi bile vrednovane i zadržale svoj položaj. Žene su razvile taktiku “vladara iz senke” upravo služeći se svojom snagom, pod maskom opšteprihvaćene ženske slabosti.
Ali, u savremenom svetu, žene prestaju da prikrivaju svoju snagu i počinju da deluju sa mesta ženske moći, odbacujući senovitu masku nemoći. I muškarci postaju uznemireni. Znali su oni oduvek da su žene snažne, da mogu da se oslone na njih i da one umeju da brinu i o sebi i o njima i o porodici, kući, poslovima. Ali, zahvaljujući društvenim okvirima, one su to radile diskretno i svojom snagom nisu podrivale položaj muškaraca, nisu pokušavale da postignu jednakost, nisu tražile priznanja i vrednovanje.
Patrijarhat je izgubio tlo pod nogama, a stari obrasci se sporo prevazilaze. Žene se osnažuju – iako jesu snažne, a muškarci su zastrašeni ženskom snagom, iako su je oduvek svesni. Žene više ne žele da im muškarci određuju mesto u svetu, društvu, porodici. Hoće da same pronađu i osvoje svoje mesto i to im sasvim dobro ide. Muškarci su poljuljani, jer im se čini da žene ne žele da osvoje svoje mesto, nego da zauzmu njihovo.
Ali, to su sve ostaci patrijarhalnog modela, koji je toliko dugo bio jedini i glavni, da je postao organski deo ljudskih odnosa. Odbacivanje tih obrazaca je kao operacija slepog creva – ne diraš ga, dok ne počne da pravi probleme.
