5 načina kako da boostuješ svoju BFF da ima više samopouzdanja

Mali saveti kako da tvoja koža duže ostane sjajna i mladolika

Converse u novoj kampanji poziva žene da redefinišu reč “žena”

Pitali smo nutricionistu: Sve što nisi znala o ishrani kada treniraš

#SheRuns21k: Iskreni osvrt na prvi trening devojke koja je do sada trčala samo za autobusom – ponekad!

Novi gradovi čekaju na tebe! Evo gde sve možeš jednostavno da otputuješ ovog proleća!

7 razloga zašto se Sejšeli nalaze na svačijoj “bucket” listi

Destinacija koju moraš da posetiš ukoliko tvoje srce čezne za avanturom života!

6 makeup proizvoda koji se moraju naći u tvom neseseru!

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

1/2

Negde sam pročitala da čišćenje i sređivanje kuće umanjuje anksioznost, jer pomaže da skreneš misli, da se usredsrediš na detalje, napraviš plan i nastojiš da ga ispuniš. A osim toga, simbolika čišćenja je očigledna – sređuješ kuću, sređuješ misli, kakav ti je džumbus, takav ti je život.

Haha. To je sve što imam da kažem. Slabašan komentar, čak ni dovoljno ciničan. Valjda zato što sam se ozbiljno zabrinula za svoje duševno zdravlje, a skoro istovremeno sam se setila nekih ludih žena, koje su napadale nered oko sebe kao da idu u krstaški pohod. Što mi je produbilo anksioznost i nateralo me da se još čvršće sklupčam u fotelji, sa pogledom na prašinu koja se skupila na TV-u i ćošak pored ormara u koji je natrpano koješta, a ko zna šta je sve zatrpano ispod koječega. Možda ću da okrenem fotelju ka zidu. Tamo nema ničeg uznemirujućeg, ako zanemarim to što nije okrečen.

Usisavanje, brisanje prašine, pakovanje garderobe, pranje sudova, ribanje podova, čišćenje stepeništa, ribanje kupatila, organizovanje reda na policama… Dobro, nekog smiruje da prčka po baštici, čupka korov, šiša travu, okopava, đubri, zaliva. Meni jedva uspeva da se setim da zalijem ono jedno cveće što imam, a držim ga u špajzu, jer jedino tamo ima dovoljno svetla. Pošto živim sa spuštenim roletnama. Smeta mi svetlo, bole me oči od njega, a baš ne mogu da idem po kući sa cvikerima za sunce. Da, znam, neophodna mi je dnevna doza fotosinteze, jer ću inače postati anksiozna. Haha.

Uvek sam hejtovala kućne poslove, jer su mi oduzimali vreme koje bih provela čitajući, gledajući film, izležavajući se i ne radeći ništa. Ne znam kako vi, ali meni životna vitalnost, inspiracija i stanje duha zavise od slobodnog vremena, koje provodim tako što sam intenzivno svesna da sam slobodna i da ne moram ništa da radim. Tako što povremeno pomislim – šta sam ono htela da radim? Aha, ništa. Ili – čoveče, da li je ovo dosada? Uh, obožavam dosadu. Onda me neko pozove negde da idem, a ja kažem – ne mogu, danas mi je na programu ništa. A ako mi se neko najavi, ja izmislim da moram nešto da radim, jer ako dođe, onda moram malo da sredim, a to znači da moram nešto da radim. Lažem i kradem, varam i manipulišem, samo da sačuvam malo dragocene dosade i lenstvovanja.

Editors choice