Raspala si se posle raskida, prosto nemaš dovoljno mentalne i emotivne snage da to podneseš i ne znaš šta da radiš. Život nema smisla, nisi u stanju da funkcionišeš – ugrožen ti je opstanak. Dobro je ako se osećaš ugroženo, jer tu strah za sopstveni život preuzima onu iskonsku funkciju o kojoj svi govore – osnažuje te da se boriš za sebe. Dobro je da se uplašiš za sebe i da ti bude žao sebe same što toliko patiš, jer to će ti osnažiti rešenost da se oporaviš, da preboliš i da se vratiš sebi.
Zamisli sebe kao kapetana na brodu u oluji. Sve ti je izmaklo kontroli, brod se nekontrolisano okreće i ljulja, kormilo se vrti samo, a tebi je loše i svakog trenutka možeš da završiš potopljena ostacima slupanog broda. To nije scenario koji treba da se dogodi, to je trenutak u kome treba da rešiš da preuzmeš svoje kapetanske odgovornosti i da pokušaš da upravljaš tim brodom. Pošto nećeš silom savladati kormilo – ne postoji način da jednostavno zaboraviš svoju povređenost i da se baciš na življenje svog života – moraćeš to da uradiš na teži način, postepeno, koristeći psihološka saznanja i tehnike, razgovarajući sa sobom otvoreno i pošteno, tražeći podršku svojih najbližih, a možda i stručnu pomoć.
