Ima kritika i kritika – neke su toksične i govore jedino o potrebi druge osobe da ponizi, da izlije otrov i da sebe istakne tako što će nekog zgaziti. A ima i onih na koje itekako treba da obratiš pažnju, jer ti ukazuju na stvari koje propuštaš, kojih nisi svesna i koje treba da koriguješ. Kritika uvek boli, ali ne treba uvek da se braniš od nje i da misliš da je onaj ko te kritikuje zlonameran. Uostalom, to kako podnosiš kritiku govori o tome koliko si zrela i stabilna osoba.
Ljudi nisu prepreke na tvom putu
Ljudi su ljudi, osobe kao i ti. Neko ima loš dan, pa nije baš ljubazan prema tebi, neko je generalno neljubazan prema svima, neko je vrlo ljubazan, ali ne iskazuje svoje pravo mišljenje. Onaj ko ti upućuje kritiku, nije prepreka na tvom putu, nego osoba sa kojom ćeš stupiti u interakciju – ili nećeš. Ponekad je kritika upućena sa punim autoritetom i opravdanjem i tada ćeš samo da prihvatiš rečeno i da pokušaš da popraviš ono na šta ti je skrenuta pažnja. A ponekad ćeš prepoznati da je kritičar daleko od objektivnosti i da samo procesuira neku ličnu priču kroz ono što upućuje tebi. Ponekad će ti nečija perspektiva, ugao iz kog posmatra ono što ti radiš i primedbe koje ima, osvetliti celu stvar na sasvim nov način i bićeš zahvalnija zbog kritike, nego zbog bilo koje pohvale. Dakle, to kako ćeš izaći na kraj sa kritikom, zavisi od toga koliko si i sama objektivna, odnosno, koliko si svesna svojih motiva, stavova i perspektive, kao i motiva, stavova i perspektive drugih ljudi.
