Ravnoteža se održava – jednom dostignuti balans nije neprekidno stanje, ali iskustvo izbalansiranosti stvara osnovu da mu se uvek vratiš, da ga dosegneš u trenucima kad osećaš da gubiš prisebnost. Emocije je potrebno uvažiti i proživeti, ali im ne treba podleći. One nose važne informacije i suštinski su deo ličnosti i iskustva koje stičeš u odnosima sa ljudima, zato ih treba prihvatiti i razumeti. Emocije su naš instrument komunikacije sa sopstvenim bićem i sa najosetljivijim delovima drugih bića, ali one su samo jedan instrument – ima ih više i sve treba da ih koristiš. Um, intuicija, telesni osećaj, unutrašnji glas, unutrašnja tišina – to su takođe instrumenti koje treba pravilno upotrebljavati. Zbog toga je i važna emotivna ravnoteža – ona dozvoljava neometano korišćenje ostalih instrumenata. Kada si neuravnotežena, onda tripuješ, osećaš se ugroženo i reaguješ odbrambeno. Evo kako se ponašaju i čime održavaju ravnotežu žene koje su naučile da izbalansiraju emocije.
One ne reaguju, nego pružaju adekvatan odgovor
Nasuprot reakcije stoji adekvatan odgovor bića na izazovnu situaciju, na nadražaj, okidač. Taj adekvatan odgovor zove se spontanost. Kad emocije preuzumu reakciju, obično se uključuje neki odbrambeni mehanizam, a to može da bude čak i humor, ili otvorenost u iskazivanju tih emocija. Spontanost međutim, deluje direktno iz unutrašnjeg sklada i pruža optimalan odgovor na situaciju, stanje, osećanje. Emotivno uravnotežene osobe broje do deset kad osete da ih obuzima reakcija koja dolazi kroz ego, kroz osećanje ugroženosti, kroz bes, ili strah i utišavaju se iznutra, da bi čule odgovor koji treba da pruže. Ponekad, taj odgovor stiže tek kasnije, kad momenat prođe, ali stiže i vraća te u ravnotežu.
