Prijateljstvo je jednostavno. Tu smo da pružimo podršku jedno drugom. Osećamo se bezbedno u prijateljstvu. Računamo na poverenje i razumevanje – na ono što je u svakoj emotivnoj vezi najvažnije. I kad po najvažnije stvari odlazimo svojim prijateljima, mi činimo emotivnu prevaru. Znamo po tome što svom partneru ne govorimo o tome kako smo se poverili prijatelju, kako smo se sa njim šalili i otpustili napetost i stres. Jer, ako mu to kažemo, kako će se on osećati i reagovati? Kao da smo ga prevarili.
Kako smo dospeli u tako apsurdnu situaciju? Da imamo veze u kojima smo emotivno uskraćeni i da tražimo kompenzaciju kroz prijateljstvo? Da spavamo sa jednim čovekom, a smejemo se i plačemo sa drugima? Zašto uopšte ostajemo u takvoj vezi?
Kad dođemo dotle da postavimo sebi takva pitanja, onda smo verovatno stigli do razrešenja. Ili ćemo okončati vezu, ili ćemo pokušati da odbacimo sve zaobilazne puteve i da pokušamo da direktno pristupimo partneru, kroz prostu istinu o tome kako se osećamo zbog svega zbog čega se loše osećamo. Najčešće bude suviše kasno za miniranje zidova i uspostavljanje linija komunikacije, ali ponekad otkrijemo da se i naš partner oseća tako isto. Ako nam uspe da odbacimo sujetu, možda naknadno pronađemo prijateljstvo u vezi, koje je trebalo od početka da gradimo i učvršćujemo umesto svih onih nesrećnih zidova.
