Muškarci inače po prirodi imaju problem da se posvete jednoj partnerki, ili bar tako tvrde da bi opravdali svoju neobuzdanost. Ponekad, međutim, ono što ih zaista koči jeste devojka iz prošlosti.
Bila je savršena. Sve ostale čine mu se kao blede kopije. Potajno je i dalje voli, a to ga koči da se preda nekom drugom. Devojka iz uspomene vraća mu se neprestano u misli. Zašto ju je onda ostavio, ako je tako savršena? Pa, i nije. Umakla mu je.
Deluje stereotipno i plitko, ali imam prijatelje koje su život i okolnosti naveli da razmišljaju o braku, ali veliku muku zadaje im utvara devojke koja je utekla. Žele da se skrase i žele da zasnuju porodicu, ali ne znaju kako jer jedino su o tome maštali uz nju.
A ona je išetala iz njegovog života i ostavila ga razbijenog, nepotpunog, nezadovoljnog. Vreme koje protiče samo uvećava njenu mističnu moć, jer upamtite ona je san, privid, uspomena. Kao takva uvek je sjajnija i svetlija od bilo koje žive devojke koja će uz sve prednosti imati i obične, ljudske nedostatke.