A deluje tako naivno. Eto, utekla im žena. Pa, šta? Ali nije nimalo naivno. Tipovi provedu po dve-tri godine sa nekim i onda samo jednog jutra okrenu se i odu jer skapiraju da “nije to za njih”. Devojka iz uspomene sistematski im truje mogućnost da ikada ponovo zavole. Zbog utvarne devojke otkazuju se venčanja i pucaju brakovi.
Znate li mit o pijanom pozivu? Znate li ono kad muškarac koji tek što je ostao sam vrti brojeve telefona bivših i pita se koju da pozove? Sve to potiče od poteškoća da se preboli i krene dalje. Mnogi muškarci panično traže novi odnos, samo da ne bi morali da ostanu sami sa sobom i prebole tu mitsku, utvarnu, ljubav iz uspomene.
Kroz tu džunglu zapuštenih osećanja, svaki muškarac mora sam da prođe. Neki moraju da proseku put upuštajući se u mnoge veze, susrećući mnoge žene, pokušavajući da ostave što više prostora između sadašnjosti i utvarne devojke. Drugi kroz zapretene puteve džungle moraju da se provuku, da iznađu put strpljivo i u samoći. Nekima je neophodan zov, vođstvo nove partnerke koja će odlučno, ali uz puno razumevanja pomoći zbunjenom dečaku da nađe puteljak iz šipražja. Drugima pomaže ukoliko mogu da se ponovo suoče sa mitom, približe mu se i svetlom stvarnosti obasjaju utvarne delove, ali to nije uvek praktično moguće.
Krvav, iscprljen, zapušten, lud, nije važno, put mora da se nađe – to duguješ budućoj partnerki
Kako god, put mora da se nađe inače će muškarac večito ostati zaglavljen.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
