Puno puta ste čuli da je komunikacija ključna za uspešan odnos, a osnova komunikacije predstavlja verbalno izražavanje, reči kojima se sporazumevamo – ili upadamo u nesporazume.
Dobra komunikacija je važna u svim međuljudskim odnosima, poslovnim i privatnim i zato treba da je usavršavaš i praktikuješ.
Kako da unapredite svoje veštine komunikacije, tako da se bolje povezujete sa drugima, bolje izražavate svoje misli, osećanja i želje i razvijate zdrave, stabilne i trajne veze?
Naučite da se izražavte lično – “ja” izjave
“Ja” izjave znači da drugom saopštavate ono što vi mislite i osećate, ograđujete se, ostajete u ličnim okvirima – ne optužujete drugog, ne napadate ga i ne prebacujete mu odgovornost za ono što mislite i osećate, a time ga ne stavljate u odbrambenu poziciju, nego ga pozivate na razumevanje. Kad partneru kažete “osećam se loše što ne delimo kućne poslove” to je poziv na dogovor, dok je izjava “nikad mi ne pomažeš” optužba, koja će njega automatski postaviti u odbrambenu poziciju. “Ja” izjave dolaze sa mesta iskrenosti i ranjivosti i pozivaju drugu osobu da učestvuje i da odgovori na isti način.
Naučite da aktivno slušate
To znači da, dok slušate nekoga u redovnim intervalima dajete povratne informacije – klimate glavom, govorite “da, da”, “razumem”, odnosno da verbalno i neverbalno potvrđujete da pratite i primate sve što neko govori. Kada niste sigurni da ste nešto razumeli, zastanite i pitajte – ponovite ono što ste čuli i recite kako ste to shvatili – u stilu “da li sam dobro razumela da to znači da…” i činite to sve dok ne razjasnite ono što vam nije bilo jasno. Tako ćete i vi i sagovornik biti potpuno sigurni da ste se dobro razumeli.
Kada dajete odgovor na ono što čujete, pružite saosećanje i razumevanje. Možete reći nešto kao “žao mi je što to čujem” ili “razumem zbog čega si uznemiren” – često, ljudi ne traže nikakav savet, već samo da ih neko sasluša i razume.
