Lako je zaljubiti se i prepustiti se silini osećanja, poput čamca na talasima – ali taj će se čamac sigurno prevrnuti, ili ostati da besciljno pluta, kad se talasi smire, ako niko njime ne upravlja. Ako ne znaš šta hoćeš u vezi, kuda stremiš, zašto ti je partner potreban, šta si spremna da tolerišeš, gde je nužan kompromis i ostale dosadne stvari koje nemaju veze sa hemijom i prepuštanjem, tvoj čamac ljubavi će se verovatno potopiti ili nasukati.
Zaslužuješ najbolje
To je fraza čije je značenje da pristajući na sve ono što je manje od najboljeg za tebe, samo gubiš vreme u odnosima koji svakako nikuda ne vode. Osim ako to nije ono što ti je zaista potrebno i što je najbolje za tebe – privremene veze, koje će se istrošiti i koje će ti pružati osećaj da nisi sama, da učestvuješ u partnerskom odnosu, dok zapravo sve vreme čuvaš svoju slobodu i nezavisnost, ili strahuješ od bliskosti. Jesi li dovoljno iskrena prema sebi da znaš tačno kako stvari stoje i šta je ono najbolje za tebe? Ono što važi kao standard ispod koga ništa ne bi trebalo tolerisati, jeste da partner ulaže u vezu koliko i ti, da je zainteresovan i jasno pokazuje da mu je stalo i da želi da bude sa tobom.
Tvoja osećanja su validna
To kako se osećaš je istinito, u bilo kojoj vrsti veze. Ako si uvređena, ljuta, zbunjena, ljubomorna, povređena i sve ono između ljubavi i bola, ta osećanja treba da prihvatiš i uvažiš. Ono što često čujemo i govorimo sebi “nemam prava da se ljutim…” ne postoji. Ne postoji “pravo” na neko osećanje – ono je tu, postoji, osećaš ga. To što smatraš da nemaš prava, ili tvoj partner misli tako, nije validno. Razlog što se tako osećaš je ono što treba istražiti, naročito ako partner tvrdi da nemaš razloga – možda on ne razume zašto se ti osećaš povređeno, a možda si ti nešto pogrešno shvatila i stvarno nemaš razloga.
