Pojam senke definisao je Karl Gustav Jung – psiholog koji je sa svojim konceptima i saznanjima bio daleko ispred svog vremena, a još uvek je i ispred ovog našeg, sadašnjeg – kao mračnu stranu naše duše. Senka zaklanja i krije (pre svega od nas samih) primitivna i negativna osećanja, motive i porive u kojima dominiraju zavist, požuda, bes, žudnja za moći. Svoju mračnu stranu ne volimo da pokazujemo, ali ona izbija iz nas kada smo isprovocirani i kada je ne kontrolišemo, na način koji često iznenađuje i nas same. Postojanje i sadržaje sopstvene senke, teško je razumeti i prihvatiti, mi se identifikujemo sa svetlom, društveno prihvatljivom stranom, sa idejom da smo dobri, tolerantni, puni razumevanja, velikodušni, ljubazni, plemeniti – i ne volimo da znamo o sebi da smo takođe i sebični, osvetoljubivi, tvrdoglavi, skloni da nekoga namerno povredimo, da lažemo i varamo i da nekome želimo zlo – i da smo verovatno u stanju i da ga nekome nanesemo. Nije nam prihvatljivo da u nama postoje takvi porivi i osećanja, zato ih odbacujemo i potiskujemo – i na taj način osnažujemo senku, ona postaje gušća, pritajenija i zlokobnija, a mi postajemo nesvesniji i udaljeniji od sebe samih. I u tome je verovtno najdestruktivnije delovanje senke – što nas navodi da radimo protiv integracije sopstva, da potiskujemo i odbacujemo delove sebe i sputavamo svoju mogućnost samospoznaje, prihvatanja i ljubavi prema sebi.
