Razvedena žena je i dalje u društvu obeležena i osuđena, iako se to ne ispoljava otvoreno. Dok udovica zaslužuje svu pomoć i razumevanje, ona koja je svojevoljno rasturila brak, ili nije znala da ga očuva, posmatra se sa dignutom obrvom – to je njen neuspeh, glupost, bes, razmaženost. Šta god okolina mislila (u sebi ili transparentno), razvedena žena preživljava vrlo teško razdoblje i pokušava da se oporavi i nastavi dalje. Ovaj proces ima nekoliko faza, prema kojima možeš da pratiš svoj napredak ka samosvesti i samostalnosti.
Bol i povređenost
Čak i ako si htela da se razvedeš, neposredno posle razvoda proći ćeš kroz preispitivanje, kajanje, bol i povređenost. Često ćeš plakati, bićeš ljubomorna na srećne parove oko sebe, prebacivaćeš sebi da si možda bila brzopleta, bićeš potištena, stroga prema sebi, bezvoljna i izbegavaćeš ljude – ionako niko ne može da ti ponudi nikakvu utehu. A nije ti ni potrebna uteha, potrebno je da proživiš period intenzivnog bola, koji može da potraje i do godinu dana. Ukoliko shvataš i prihvataš to što ti se događa, utoliko bolje za tebe. Rane će zaceliti svojim tempom, a ti treba da boluješ. Nije mudro da u ovom periodu prihvataš profesionalne izazove ili da pokušavaš da uđeš u vezu, ali je poželjno da imaš neki društveni život, ili da kroz neku sportsku ili fizičku aktivnost kanališeš bes, koji se nagomilava.
Euforija
Veliki broj razvedenih žena prvo prođe kroz euforičnu fazu, a zatim ih stigne bol i povređenost. Oslobodile su se velikog tereta, osećaju se kao preporođene, prosto više nema stvari koje ih pritiskaju, gotovo da se osećaju kao „puštene s lanca“, oslobođene robije, lanaca i stega. Ova faza ne traje duže od par meseci, ali u njoj sakupljaš energiju i optimizam za predstojeći period. I ovo je nestabilan period u kome ne treba donositi važne odluke.
