Neka ono što se događa detetu ostane njegovo
Mnogi roditelji izgovaraju potpuno nesvesno najtoksičniju rečenicu na svetu “uh, gde sad ovo da me snađe, šta mi je sad ovo trebalo, teško meni” u trenutku kad se nešto dramatično dešava u životu deteta. I ta rečenica ne izražava brigu i empatiju, nego vrhunsku sebičnost – roditelj koji prima udarac koji je pogodio njegovo dete na ovakav način, zapravo je u strahu – dogodilo se nešto čemu možda nije dorastao i moraće mnogo da se iscima da pomogne detetu, a možda će i drugi saznati i šta će onda od sramote?!
Nemojte oduzimati detetu glavno mesto u njegovom životu – ako mu se dešava nešto loše, samo budite tu, tešite ga i dozvolite mu da bude slabo, tužno, uplašeno i zbunjeno, dozvolite mu da se suoči sa svim osećanjima koja loše iskustvo donosi, a ako mu se dešava nešto dobro, ako trijumfuje i srećno je, neka bude u centru pažnje, neka slavi i neka uživa u svojim zaslugama. Vi se radujete zbog svog deteta i patite sa njim, ali vi ste tu da organizujete podršku ili slavlje – svoja osećanja delite sa drugim odraslim osobama, koje tačno znaju kako vam je.
Naučite da vodite
Neka deca ne trpe nikakav pritisak i njih možete voditi jedino sopstvenim integritetom – poverenjem koje imaju u vaše procene i odluke, u vaš rezon i iskustvo. Njima treba da ponudite više opcija, da im predočite mogućnosti i posledice, da ih posavetujete kako da procene šta je za njih dobro. Ona traže punu slobodu i zauzvrat preuzimaju punu odgovornost, ako sa njima postupate kako treba. Nekoj deci treba reći šta da rade, treba postaviti zahteve i treba ih sve vreme podsećati na zadate ciljeve, bodriti ih i korigovati, vući i gurati. Ni jedno ni drugo nije lako, naročito ako vam jedno ide prirodno i spontano, a u suprotnom se uopšte ne snalazite. Ali vašem detetu je potrebno da ga vodite i podstičete onako kako je njemu potrebno, a ne kako je vama najlakše, pa zato – naučite.
Naučite da brojite do deset
Zbog besne reakcije ćete se uvek pokajati. Ako se razvrištite na dete, ili ga udarite, jer ste prsli, jer je pritisnulo baš ono dugme koje aktivira ludilo, osećaćete se kao najgora osoba i najgori roditelj na svetu. U redu je i da iskusite to osećanje, tako ćete se bolje kontrolisati sledeći put, bićete motivisani. Srešćete se sa osećanjem povređenosti i odbačenosti, kao da vas niko ne uvažava i ne sluša, zato što je vaše dete uradilo nešto neprihvatljivo, ili nije uradilo ono što je obećalo i na šta ste računali. Ako u takvim slučajevima dete pokušava da popravi stvari tek kad se vi stvarno mnogo naljutite, toliko da se ono uplaši, pokušajte sa taktikom da se ponašate kao da ste se naljutili pre nego što se stvarno toliko unesete i pre nego što usmerite na dete razornu energiju besa. Prosto, ne čekajte da poludite potpuno, nego malo šiznite odmah. Neka deca odlično reaguju na ovu taktiku – odmah se pokrenu, a ne uplaše se i ne pomisle da ste neuravnoteženi.
