Kad ulažeš sebe u nešto do čega ti je stalo, moraš da izgaraš. Fokus, posvećenost, požrtvovanje – sve su to sastojci strasti, kao i ambicije. Želiš da uspeš, dakle, daješ sve od sebe. Ali u ovom procesu se dešava da se ljudi potroše do te mere da više nemaju šta da daju, slome se, sagore. Savremeni poslovni svet ovu pojavu prepoznaje kao „burnaut“ sindrom, a psihologija istražuje načine da u radu pronađeš samoaktuelizaciju, ispunjenje i uspeh, a da ne narušiš sopstveni integritet i ne izgubiš sposobnost da uživaš u zasluženom uspehu i ubiraš plodove svog rada.
Burnout sindrom je moderan pojam u psihologiji, ali posledice izgaranja na poslu opisao je još šezdesetih godina prošlog veka njujorški psiholog i psihoanalitičar Herbert Frojdenberg (Herbert Freudenberger) kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti uzrokovane profesionalnim životom pojedinca. Iako se sindrom izgaranja odnosi na poslovnu sferu života, on dalje utiče i na sve ostale aspekte. Uzrok sagorevanja mnogi vide uglavnom u prevelikoj količini posla, ali loši međuljudski odnosi, česti konflikti, nedostatak motivacije i neusklađenost ambicija sa opisom posla takođe mogu dovesti do izgaranja.
Prevencija se pre svega sastoji u prepoznavanju simptoma kod sebe i drugih, a burnout sindrom se razvija u prepoznatljivim fazama.
Psihološke i fiziološke reakcije
Razdražljivost, napetost, nesanica, anksioznost, kao i pojačano znojenje i stomačni problemi – sve to može biti reakcija na preopterećenost poslom, odnosno, znak da napredujemo na skali nivoa sindroma sagorevanja na poslu.
Kompenzacija stresa
Nesvesno nastojanje da očuvamo energiju, da kompenzujemo stres, očituje se kroz destruktivna ponašanja – kašnjenje na posao, odlaganje zadataka, izolacija, odavanje porocima, cinizam i ogorčenost.
