Sastavni deo životnog iskustva sastoji se u odbijanju, koje ćete doživeti na svim životnim planovima – emotivnom, poslovnom, porodičnom, prijateljskom. Vaše ponude, zahtevi, molbe biće odbijeni i to ne jednom, vaša očekivanja biće izneverena, osećaćete se bedno i neadekvatno, koliko god da ste uspešni, samostalni i puni samopouzdanja.
Kada doživimo odbijanje, preispitujemo svoju vrednost i pitamo se šta nismo uradili kako treba, šta nije u redu sa nama i osećamo se loše zbog sebe. Ali odbijanje sa kojim smo se suočili, možda nema veze sa nama, sa onim što jesmo ili nismo učinili, već sa stvarima na koje nemamo uticaja.
Preformulišite pre svega način na koji definišete odbijanje
Umesto da sebi govorite kako niste bili dovoljno dobri i kako se nekome niste dopali, preformulišite to – recite sebi da sa nekim niste pronašli zajednički jezik, niste se sporazumeli, niste “kliknuli”, nije bilo hemije. To je istina, samo sa širom i velikodušnijom perspektivom.
Ukoliko odbijanje dođe odmah, na prvom poslovnom razgovoru, ili prvom sastanku, to ne treba da shvatite lično, kao odbacivanje, jer realno nije bilo dovoljno vremena da vas na bilo koji način upoznaju, da bi zaključili da im ne odgovarate. Možda jednostavno ne predstavljate oličenje modela koji je neko postavio i zamislio, ili podsećate na neku osobu sa kojom su imali neprijatna iskustva. Možda ni oni nisu svesni zašto im se ne dopada utisak koji ostavljate, ali to prosto nije do vas, nego do njihovog doživljaja, nesvesnih sadržaja, predstava o tome kakvu osobu žele.
