Kada nas odbiju, kad nas neko ne želi, obično reagujemo još većom potrebom za odobravanjem i prihvatanjem. Nema svrhe da se upinjemo da nekome dokažemo da smo vredni pažnje, da ga nateramo da promeni mišljenje i da uvidi naše vrednosti – zapitajte se da li će te vrednosti biti manje ili će nestati, ako ih neko ne prepoznaje i ne primećuje. Tako ćete shvatiti da je vaša vrednost nezavisna od drugih, od njihovog mišljenja, ubeđenja i predrasuda. Drugi imaju stavove koji nam nisu bliski (a ni naši nisu bliski njima) i tu se radi o nekompatibilnosti, neprepoznavanju, različitim ukusima, sklonostima i očekivanjima. Nije moguće da se svima dopadate i da na svakog ostavite dobar utisak, a nije ni potrebno. Nezgodno je kad vas odbije neko ko vama deluje veoma poželjno (osoba koja vam se sviđa, poslodavac koji odbija da vam pruži priliku na poslu iz snova…) ali to su važne lekcije o prihvatanju i dragoceno iskustvo. Možda su vam dugoročno, ti ljudi učinili uslugu. Mi često ne znamo šta je najbolje za nas, iako znamo šta hoćemo i šta želimo. Ali, to što hoćemo je krupna slika, koja nam zamagljuje širu perspektivu, obojena emocijama, trenutnim stanjem i situacijom, a ne saznanjem šta je na duže staze za nas konstruktivno, podsticajno i optimalno. Možda vas nečije odbijanje posle nekog vremena dovede do sledeće prilike koju nikada ne biste prepoznali, niti bili u poziciji da je iskoristite da ste uspeli u prvobitnoj nameri. Možda pronađete posao koji vam mnogo više odgovara i otvara vam mogućnosti da učite i napredujete, ili sretnete osobu svog života, koju ne biste sreli da niste odbijeni.
Verujte u to da život u ključnim tačkama ima plan za naš razvoj i naše dobro i da u ovom trenutku, kad nešto hoćemo i ne uspevamo da dobijemo, ne možemo ni da naslutimo puteve kojima se taj plan odvija i koji će nas odvesti tamo gde treba da budemo.
Izvor fotografija: instagram.com/vintage70s
Brankica Milošević
