Boravak u sadašnjem trenutku je disciplina koju stalno moramo da vežbamo, jer će nam inače misli odlutati, a najčešće neće otići negde gde želimo da se izgubimo i gde ćemo se osećati dobro, već tamo gde će nas preplaviti briga, zebnja, teskoba i gde uopšte ne želimo da budemo. Ponekad imamo teške periode i jasne razloge za zabrinutost, a ponekad smo samo preopterećeni i misli nam lete unapred, zbog čega smo neprekidno zabrinuti zbog onog što predstoji i što još moramo da uradimo, pa ne možemo da se opustimo ni onda kad nam je vreme za opuštanje i odmaranje. Hvatamo sebe kako nešto čitamo i nemamo pojma šta smo pročitali, pa se vraćamo, krećemo u drugu prostoriju da nešto uzmemo i tamo potpuno zaboravljamo šta smo hteli, vozimo automatski, izgubljeni u mislima i propuštamo da skrenemo tamo kuda inače svakog dana prolazimo, započnemo jednu stvar, a onda se pojavi druga i krenemo da „časkom“ odradimo to drugo i potpuno zaboravimo na ono prvo, što nismo završili.
Naše misli preskaču jedna drugu, letimo sa zadatka na zadatak i ne primećujemo koliko nas to opterećuje – ali kad počnemo da „brljamo“ primećujemo kako smo izgubljeni i rasejani i osećamo se loše zbog toga što ne uspevamo da držimo stvari pod kontrolom.
Istraživanja pokazuju da što smo manje fokusirani na ono što trenutno radimo i što nam češće misli beže i preplavljuju nas brigom, to smo skloniji depresivnim stanjima. Neusredsređen um bavi se emotivnim sadržajima, nerešenim sukobima, brigama, kajanjem, osećanjem krivice, što uopšte ne pomaže procesuiranju tih stanja, nego samo stvara naboj, koji nas remeti u usredsređivanju. Mozak funkcioniše kao pas tragač – uvek je spreman da „nanjuši“ i otkrije konflikte, brige i strahove i ako ga ne treniramo da se fokusira i ostane u fokusu, stalno će se vraćati na trag koji je otkrio.
