Razlika između emocionalne i društvene inteligencije je u fokusu u sadašnjem trenutku, koji je bitan za emotivnu inteligenciju (sagledavanje i razumevanje trenutnih osećanja) i sagledavanja onoga što sledi, usmerenost na budućnost, svest o posledicama postupaka i ponašanja.
Društvena inteligencija nam pomaže da shvatimo druge ljude, da razumemo načine na koje oni reagiraju na ono što ćemo reći ili uraditi, odnosno, da uvidimo (predvidimo) kako će to uticati na njih. Ovu veštinu koristimo da bismo dobili ono što hoćemo.
Kod odraslih ovo je kompleksna tema – mi želimo uspeh, stabilne odnose, želimo ljubav, poštovanje i odavanje priznanja, ali sa decom je mnogo jednostavnije – ona žele da se igraju. Igra je bazična potreba deteta, ali i koncept u okviru koga ipak srećemo neke kompleksnije želje i potrebe (temelje onoga što će deca želeti i što će im biti potrebno od drugih i kada odrastu). Neka deca umeju i vole da se igraju sama i jedino im je potrebno da ih niko ne remeti i da im se omoguće uslovi i sadržaji koji ih zanimaju, ali većini dece je za igru potrebno društvo, i to ono koje pristaje da se igra onako kako ona hoće i čime ona žele da se igraju. Potrebno im je da budu prihvaćeni, shvaćeni i voljeni.
Razvijena društvena inteligencija pomaže da se „introvertna“ deca približe drugoj deci i pronađu način da se igraju sa njima, a i da deca koja su izrazite vođe, temperamentna i sklona da se nameću, nauče da ne budu gruba i da dozvole drugoj deci da učestvuju i da utiču na tok igre. Evo kako da podstaknete razvoj društvene inteligencije kod dece:
