Jedan od strahova je da više nikada nećeš biti ista i to je tačno. Velika patnja promeni čoveka, ali ako joj dozvoliš, menja te na bolje. Ako joj se opireš, svakako će te oštetiti na ovaj ili onaj način.
Zapravo, svako iskustvo te menja, tako da je potrebno da prihvatiš te promene kao deo ličnog rasta i razvoja, a da bi savladala strah i okrenula se prihvatanju, potrebno je da oprostiš. To nećeš moći dok ne budeš spremna, jer je opraštanje poslednji deo procesa oporavka, ali treba da budeš svesna da će i to doći na red.
Opraštanje je potrebno da bi se oslobodila preplavljujuće energije osećanja koja te drže vezanu za mesto – mržnja, nemoć, ogorčenje zadržavaju te u tebi onakvoj kakva si bila u trenutku kada se nešto loše dogodilo. I dok se sve oko tebe kreće napred, ti ostaješ zarobljena svojim negativnim osećanjima u prošlosti, proživljavajući bol, izdaju, gubitak u krug – dok ne oprostiš. Kad ti se smuči da budeš taoc tih ružnih osećanja i kad poželiš da nastaviš da živiš, bićeš spremna za oproštaj – iz iskrene želje da se oslobodiš okova, koji te sputavaju i teraju te da živiš na mračnom i hladnom mestu, zaboravljajući da još uvek postoji svetlost i toplota.
Oproštaj dolazi iz istog mesta kao i ljubav, i znači da si ponovo živa i sposobna za duboka osećanja, sposobna za ljubav, smeh i radost. I osećanje zahvalnosti zbog načina na koji si se promenila.
Izvor fotografija: instagram.com/mood70s
Aleksina Đorđević
