Preuzimanje odgovornosti za svoju sreću, jeste biranje svog načina života, doslednost svojim vrednostima, upravljanje svojim životom u skladu sa svojom prirodom, potrebama i ambicijama. Ne možemo imati kontrolu nad svime što nam se dešava, ali ono čime možemo da upravljamo jesu naši izbori, akcije i reakcije.
Da bi preuzela sudbinu u svoje ruke i postala kovač svoje sreće, potrebno je da praktikuješ dva principa – čekanje na pravi trenutak i akciju u pravom trenutku. Aktivan odnos prema životu ne znači uvek delovanje po svaku cenu, jer nekad jednostavno nije vreme za akciju i potrebno je sačekati da prođe krizni period, da se smire tektonski poremećaji u našem životu (porodičnom, poslovnom, ličnom, društvenom), da bismo shvatili šta treba da radimo i da bi naša akcija bila konstruktivna. Borba po svaku cenu, samo da bismo imali osećaj da nešto radimo, može da bude destruktivna. A ponekad, čekanje je samo izraz straha od suočavanja i odugovlačenje, pa je svaka akcija bolja od odlaganja. Često, ništa se neće ni pokrenuti, dok se mi ne pokrenemo i ne “poguramo” stvari, iako okolnosti deluju nepovoljno.
Stupi u akciju na pravi način
Ako tražiš odgovarajući posao, možda moraš da tražiš bilo kakav posao, dok ne stekneš iskustvo i dok ne dosegneš ono što želiš. To je pokretanje stvari “guranjem” – kotrljaš uporno mnogo malih kamenčića, dok se ne steknu uslovi za pokretanje lavine. Niko te neće primetiti i znati za tebe i tvoje sposobnosti, ako sediš u svojoj sobi i čekaš da te splet okolnosti ispali u svemir. Potrebno je da kreiraš odgovarajući splet okolnosti svojom akcijom. Apliciraj na sve moguće konkurse, idi na sve poslovne razgovore, obuke i konkurse. Prihvati ono što se nudi, kreni od nečega, a zatim nastavi sa akcijom pokretanja – traži novi posao, dok se stičeš iskustvo u ovom koji radiš. Kad jednom savladaš to pokretanje, svaki sledeći korak će biti lakši, logičniji i brže će dovoditi do realizacije. Ovaj princip važi i za sve ostale životne oblasti – nećeš položiti najteži ispit kod najozloglašenijeg profesora, tako što ćeš da sedneš jednom i da naučiš sve, nego ćeš verovatno morati da izađeš nekoliko puta i da usput stalno učiš, niti ćeš naći srodnu dušu, ne izlazeći ni sa kim i ne stičući iskustvo u (promašenim) emotivnim vezama, ne izlažući se nikakvom riziku da se zaljubljuješ u pogrešne osobe i da budeš povređena.
