Često, najbolji izbor nije ono što je najugodnije iskustvo, najudobnije putovanje, najbrži način da se postigne cilj. Ponekad je to upravo ono teže, krivudavije, puno stranputica, ono putovanje na kome iskušavate i otkrivate sebe i učite da se oslanjate na sopstvenu snagu i pamet. I da cenite asistenciju svog unutrašnjeg glasa, svog osećaja, koji zna šta je za vas važno, dobro i ispravno – iako možda uopšte nije ugodno.
Dakle, najvažniji savet i uputstvo, nalazi se u vašem srcu. Vi sigurno znate šta treba da radite, čak i ako ste sigurni da nemate pojma i osećate se potpuno izgubljeno. To stanje je samo magleni zid straha i neizvesnosti, onog mučnog osećanja, kada biste hteli da ne morate ništa da radite i da se ništa ne promeni. Morate ući u tu maglu i boraviti u njoj, koliko god je potrebno, da biste pronašli izlaz iz nje. Kada vam to jednom uspe, uvek ćete moći to da ponovite – sledeći put, učićete sami od sebe.
Znaćete da kad ne znate šta da preduzmete, ne preduzimate ništa i da se za to vreme suočite sa zamagljivanjem, da postavite sebi prava pitanja i pronađete zapanjujuće jednostavne odgovore, kao što je onaj da se plašite da niste dorasli zadatku koji ste preuzeli, da vam teško pada odgovornost, da su vam očekivanja nerealna, ili da negde u saboterskim dubinama uma, ne verujete da zaslužujete da budete srećni i uspešni.
Bilo bi toliko lakše kada biste naprosto mogli da slušate šta vam drugi govore i da sledite njihove puteve – i da time budete zadovoljni. Ali, pošto ne možete i to vas nikada nije zadovoljilo, onda morate da radite ono teže – da slušate sebe, a kad ništa ne čujete, da se umirite, udubite u osluškivanje i preispitivanje, i da na kraju, sami odlučite šta ćete (ili nećete) činiti.
Naslovna fotografija: instagram.com/lesparisiennesdumonde
Brankica Milošević
