Pozitivno mišljenje nije operacija odstranjivanja negativnih misli, koja će od nas stvoriti zastrašujuće nasmejane osobe, fašiste pozitivnosti, koji idu okolo i svima pričaju kako je to prosto i jednostavno, biti srećan i zadovoljan, samo moraš pozitivno da misliš i ulivaju im osećanje krivice što nisu u stanju da uvek misle samo pozitivno. Nasilni pozitivci vas ubeđuju da je sve moguće, samo ako promenite svoje misli, stavove, energiju, kao da je to nešto što svako može da uradi tek tako, kao da su i oni sami to stvarno uradili. Među pozitivcima ima mnogo osoba koje su se uspešno odsekle od realnosti i pronašle utočište u svetu u kome su moćni i samopouzdani, iako ih drugi posmatraju sumnjičavo, a često im i otvoreno govore da su sasvim odlepili i da to što govore sebi (i svima oko sebe) nije istina, jer se ne manifestuje u njihovom životu. Shvatiti pozitivnost kao neko mesto na koje možemo da pobegnemo i da budemo zauvek srećni, isto je što i krenuti ka ludilu nizbrdo, bez kočnice.
Dakle, biti pozitivan, ne znači pobeći od realnosti – biti pozitivan, znači biti svestan situacije i ne primati se mnogo na moguće dramatične obrte i najgore ishode. Realnost treba prihvatiti, a ne bežati od nje, a ono što je najstrašnije, ne mora da bude najrealnije, zašto bismo verovali u to?
Pozitivnost prihvata i priznaje nevolje, probleme, patnje i povređenost, samo ne veruje da su najgori ishodi najverovatniji. Iskustvo govori da na kraju sve nekako bude kako treba, a to je verovatno najproduktivniji i najrealniji način razmišljanja i pristupa životnim problemima, uopšte.
Biti pozitivan, znači biti usmeren ka rešenjima, a ne ka problemima. Stalno razmišljanje i pričanje o problemu, daje snagu problemu i problem raste i osnažuje, dok ne zauzme čitavu našu realnost. Ali kad razmišljaš o rešavanju problema, o tome šta dobro i pozitivno možeš da pronađeš i uradiš u lošoj i negativnoj situaciji u kojoj se nalaziš, onda osnažuješ sebe i svoje poverenje u dobre ishode i u to da će na kraju sve biti u redu, pa na kraju i bude, a čovek se ne potroši u kukumavčenju i samsažaljenju, nego svoju energiju ulaže u to da bude bolje.
