Praktikovanje tišine (ćutanja) može da bude deo tvoje svakodnevice, ako imaš potrebu za povlačenjem i mirom. To je vreme koje nam je potrebno da bismo napunili baterije, da budemo sami sa sobom, da se fokusiramo na usklađivanje sa svojim bićem, na osluškivanje sebe i kontakt sa prirodom. Zapravo, najveći duhovni izazov je živeti u svakodnevici (ne povući se i ne ostaviti sve svetovno da bismo se posvetili duhovnom) i primenjivati duhovnu praksu u okviru uobičajenog, svakodnevnog života.
Potrebno je da sebi obezbediš sat ili dva da ih provedeš u blagotvornoj i isceljujućoj tišini – to utiče povoljno na tvoj krvni pritisak, ublažava anksioznost, poboljšava imunitet, smanjuje nivo kortizola (hormona stresa) i adrenalina, a povećava energiju, koncentraciju i mentalnu jasnoću. To vreme treba da provedeš bez buke, bez razgovora, bez stresa, a evo nekih predloga kako to da izvedeš:
Ustani pre svih i obavi šetnju u zoru, dok čitav grad još spava. To ne mora da bude duga šetnja, a ako postoji neki kej, ili park, idealno je da jedno pola sata provedeš u tom okruženju.
Obezbedi sebi neuznemireno vreme za ispijanje šolje čaja ili kafe u svojoj kući, a ako to nije moguće onda kada tebi odgovara, opusti se uz omiljeni napitak u obliženjem kafiću – ili skuvaj kafu, sipaj je u termos i idi u obližnji park, gde ćeš popiti kaficu na klupi, a možeš da poneseš i nešto za čitanje.
Provedi neko vreme uz vodu – pored reke, potoka, mora, ili u parku, polju ili šumi. Ostavi telefon kod kuće i ne razmišljaj o tome koliko je sati i šta sledeće treba da uradiš – samo upijaj sve oko sebe. Priroda emituje energiju stalno, tvoje je da je postaneš svesna i da se povežeš.
