Ne postoje standardi i smernice za preboljevanje raskida prijateljstva, kao da to nije jedna od najvažnijih oblasti našeg emotivnog života. Nekako se podrazumeva da će prijatelji uvek biti tu, da su prijateljski odnosi stabilni, trajni i da na njih uvek možemo da računamo. Ali, i oni imaju svoju dinamiku, menjaju se i ponekad završavaju – kao i partnerski – tako što se potroše i ljudi se jednostavno udalje i sve manje i ređe komuniciraju, ili tako što se nešto desi, pa raskid prijateljstva bude dramatičan i bolan.
Prijateljstva se često završavaju kada ste na putu ličnog rasta i razvoja i kada postanete svesniji različitih oblasti svog života koje ste prevazišli, kada prozrete obrasce koji vas sputavaju i kada se oslobodite nekih pogrešnih ubeđenja. Tada sve suvišno, destruktivno i potrošeno počne da “otpada” od vas, a to se naročito odnosi na bliske odnose – partnerske i prijateljske. Jer, ako ste vi na putu buđenja, a vaši bliski nisu, to utiče na vezu. Možete se upinjati i pokušavati da svoje voljene “povučete” sa sobom, ali redovno shvatate da to nema smisla i da morate poštovati njihove izbore i načine i da oni moraju sami da nađu svoj put – a da taj put možda više ne ide paralelno sa vašim. Možete uvideti da ste prerasli i prevazišli neko prijateljstvo, baš kao neki obrazac i uverenje.
Ali, kako da postupate, šta da radite sa tim saznanjem?
Kada se vi promenite, vaši bliski prijatelji mogu da shvate koliko se oni nisu promenili i to stvara jaz među vama i izaziva bujicu oprečnih osećanja. Možete podsvesno želeti da ostanete isti, da za njih budete ono što ste i do sada bili, dok istovremeno osećate u sebi otpor prema tom impulsu i želite da budete prihvaćeni takvi kakvi ste postali, jer ste sada više ono što jeste, nego pre. I možete biti ljuti što vas prijatelji ne razumeju i ne podržavaju u tome – kako oni ne vide da vi rastete i razvijate svoje potencijale i kapacitete? A oni mogu biti ljuti na vas, upravo zato što to vide i ne uspevaju da vas prate. Vi idete svojim putem, a oni ostaju. I umesto da vam mašu, za srećan put, ogorčeni su, osećaju se izdano i napušteno. Zbog čega se vi osećate kao izdajnik. Zbog čega ste ljuti i na sebe i na njih, jer znate da to nije istina i da ne bi trebalo da se tako osećate, ni vi, ni oni.
