Pre svega treba da znaš da se depresivno raspoloženje razlikuje od depresije, koja je bolest hemije mozga i klasifikuje se prema određenim kriterijumima, a leči se medikamentima i psihoterapijom. Depresivno raspoloženje je mnogo češća pojava, koju je većina ljudi iskusila kao posledicu teskobnih okolnosti, brige i zdravstvenih problema.
Depresivno raspoloženje ogleda se u raznim telesnim i psihološkim promenama, kao što su povećanje ili gubitak težine, nedostatak energije i volje, umor, pospanost, bolovi u telu, gubitak koncentracije. Osoba koja se ponaša depresivno gubi interesovanje za stvari koje su je ranije zanimale, gubi produktivnost i toleranciju, što se ogleda u poremećenim bliskim odnosima. Sve to utiče na gubitak samopouzdanja, što ne mora da bude upadljivo, odnosno, može da promakne najbližoj okoloni, jer osoba i dalje regauje pozitivno (i uobičajeno) na ono što joj prija, pa depresivno raspoloženje ostaje prikriveno.
Faze nezadovoljstva svojim životom, depresivno raspoloženje i ponašanje danas su veoma česta pojava i to kod sve mlađih osoba. Osim odraslih i adolescenata, depresivno raspoloženje obuzima i mlađe, pa čak i decu.
Te faze osoba često prevazilazi sopstvenim snagama, donoseći konstruktivne odluke, ili prostom promenom okolnosti. Ali ako faza depresivnog raspoloženja traje predugo, osoba postaje sve slabije funkcioniše i sve je manje produktivna, postaje vidno bezvoljna i nesrećna i neophodno je da potraži stručnu pomoć i podršku.
