Krvopija, to je onaj što te emotivno angažuje, uvuče ti se pod kožu, postane poseban i potreban i dok se sve to dešava, on lagano instalira cevčice na tvoje vitalne krvne sudove i pijucka, tu i tamo, suptilno, pa sve žešće, žednije i bezobraznije. Treba da prođe neko vreme dok shvatiš sa kim imaš posla, ali kad shvatiš, ukini mu obroke i udalji se. Krvopije mogu da budu, osim onih u koje se zaljubljujemo, i naši prijatelji, roditelji, kolege… Svi oni se ponašaju slično, kad god imaju prilike.
Iniciraju svađe i uvlače te u sukobe
Bilo time što drame i osećaju se povređeno, ili te nešto sasvim besmisleno optužuju, ili odu kod nekog trećeg, pa mu napune uši kojekakvim glupostima, a ta treća osoba dođe pa te prozove – krvopije obožavaju ratno stanje. Jer, gde se ratuje, tu se ranjava, a gde su rane, tu curi kvalitetno, hrane ima u izobilju. Čim se upustiš u svađu, u dokazivanje, u odbranu svoje časti i nevinosti, otvaraš venu i kaplješ u dušu krvopije – jer sukob je njegova duševna hrana i nikada neće odustati i prvi se povući, koliko god žestoko napadala ili se argumentovano branila. Krvopije prosto obožavaju kad komunikacija postane poprište uvreda, ponižavanja, povređivanja, cinizma i gorčine. Ne primaj se, ne svađaj se.
Emituju negativnost u megavatima
Život je besmislen, trud je uzaludan, država je trula, nade nema, ljudi su zli, budućnost je crna… Krvopije izlivaju radioaktivni mulj i koriste tvoje mentalne i emotivne kapacitete kao skladište opasnog otpada – one se istovaruju, a ti se truješ. Sve to može da bude brutalna istina, ali od stava zavisi šta ćeš sa tom istinom – da truješ okolo, ili da nešto preduzmeš i činiš ono što možeš, da daš svoj doprinos preko potrebnom oplemenjivanju ovog suludog i paradoksalnog sveta.
