Mnoge divne žene u ovom trenutku gledaju parove sa pomešanim osećanjima – beskrajno im zavide, čini im se da se ljubav uvek dešava samo drugima, pitaju se zašto one nemaju nikog, kad u poređenju sa tim devojkama uopšte ne zaostaju, tuga im je jača od ogorčenja, a ipak pokušavaju da se ohrabre činjenicom da ljubav postoji i da će se zato možda dogoditi i njima… Da li poznaješ to osećanje, ili poznaješ nekog ko ga poznaje? To je teskoba duše pune ljubavi i unutrašnjeg bogatstva koje nema sa kim da podeli u kontekstu partnerskog odnosa, teskoba žene čije telo nije milovano s ljubavlju veoma dugo, koja ni u čijim očima dugo nije ugledala ono nešto posebno – onu sebe koju žena vidi samo u očima muškarca koji je u nju zaljubljen. To je tuga i osećanje poraza. Jer možda je kasno, možda nije suđeno, možda karma… A možda ona prosto nije vredna ljubavi, možda je sada već toliko okorela u samoći da niko i ne može da je voli, jer je postala aseksualna, jer se natopila gorčinom, prezirom, očajanjem, koje nosi kao neprijatan telesni miris, koji muškarce rasteruje kao najefikasniji repelent komarce.
