Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Ovo je jedan od najčešćih “poroka” i oblika samosabotaže – odlažemo stvari do poslednjeg trenutka, ili ih odlažemo u potpunosti, dok nas poslednji trenutak ne pritisne i ne natera na instant-rešenja, odnosno, na preuzimanje odgovornosti za posledice svoje neodgovornosti. Živimo u vreme jurenja rokova i velikog pritiska i na ovaj način pružamo otpor stvarima koje moramo da obavimo – bežimo od odgovornosti. Evo kako i zašto to radimo – i kako da prestanemo.

Čini nam se da imamo dovoljno vremena

To je zamka u koju stalno upadamo – deluje nam da imamo dovoljno vremena i onda nikako ne započinjemo posao, a rok se uvek približi toliko da se zaprepastimo i ne znamo kako nam se opet to dogodilo. Psiholozi navode glavne razloge za upadanje u zamku odugovlačenja, a to je sklonost da odlažemo ono što nam je neprijatno (umesto da njih prvo skinemo sa dnevnog reda), iz straha od neuspeha, kao i zbog precenjivanja svojih snaga, jer smo navikli da radimo brzo i pod stresom, pa nam se čini da možemo – sve do trenutka kad shvatimo da smo preopterećeni i da ne možemo i ne stižemo.

Odlaganje nas navodi da potiskujemo napetost koju osećamo, jer smo jednim delom sebe svesni da bežimo i odugovlačimo, a to nas vodi u frustraciju, osećanje bespomoćnosti, narušeno samopouzdanje, iracionalna uverenja, depresiju…

Stručnjaci poručuju da je sistem delovanja ono što nam je potrebno da naučimo da se odupremo odugovlačenju i da budemo efikasni.

Sistem treba da sadrži pre svega motivacijudosadne zadatke nam je teže da obavimo nego one stvarno teške, ali koji angažuju našu inteligenciju, traže od nas kreativna rešenja i razmišljanje. Ponekad je teže izaći na kraj sa onim što nas smara, nego sa onim što nas plaši i što nam je jako neprijatno. Zato treba da se podsećamo – zašto mi to zapravo radimo? Koji nam je glavni motiv? Sasvim dobar i validan motiv je da želimo što pre da završimo ono što moramo, da se rasteretimo i više ne mislimo na to.

Editors choice