Sećate li se kako ste bili neustrašivi kao mali, kako ste istraživali ovaj novi svet i bavili se vratolomijama, od kojih su roditelji bledeli, ukoliko bi vas videli. Sve je bilo avantura, strah nije bio prisutan, sloboda je bila prirodno stanje. Nakon dovoljno vaspitavanja i obuzdavanja, svako nauči da strahuje, ali životna snaga buja u nama i čak i kad smo strogo disciplinovani, pubertet i tinejdžerske godine su sledeći period u kome prkosimo strahu, ispitujemo granice, eksperimentišemo i – učimo da dobro krijemo od odraslih svoje avanture.
Odrastanje i preuzimanje odgovornosti je ono što nas na kraju zaista obuzda, ponekad do te mere da postanemo veoma skloni održavanju zone komfora i potpuno neskloni da preduzimamo bilo kakve rizike. Vaspitanje i disciplinovanje, vraćaju se poput bumeranga da nam oduzmu bezbrižnost, osećanje apsolutne moći i samozadovoljstva.
Počinjete da brinete zbog svega – zbog ispita i ocena na fakultetu, zbog zahteva posla i mogućnosti da ostanete bez posla, zbog iznajmljivanja stana, plaćanja računa, zbog ljubavnih odnosa, zdravlja, samoće, budućnosti, koja je uvek neizvesna, koliko god vi planirali i trudili se da kontrolišete svoj život. Brinući, zaboravljate na sve pozitivne ishode koje život može doneti, predviđajući samo nevolje i katastrofe.
I što ste stariji, više brinete i strahujete. Ono radoznalo dete i preduzimljiva tinejdžerka ostali su u davnoj prošlosti, a kad razmišljate o njoj, pitate se kako ste uopšte preživeli tolike rizike. Kad postanete roditelj, svoje strahove prenosite na decu, jer znate kakva su deca – slobodna i neobuzdana – i ne možete da se opustite i verujete da im se ništa loše neće dogoditi (iako nije ni vama, preživeli ste sve rizike i sva lupanja glavom o zid).
Međutim, strahovi potiskuju slobodu i razdraganost tako uspešno, da od vas vremenom načine stručnjaka za samosabotažu, oklevanje, biranje linije manjeg otpora, pravljenje kompromisa i ustupaka. Samopouzdanje opada do nule, a um postaje sve sposobniji da vas maltretira standardima koje sebi postavljate i nezadovoljstvom što ih nikako ne postižete.
Odlično ste to uradili, zaista! Strah ne bi mogao toliko da naraste i da vas nadraste, da ga niste pažljivo negovali, hranili i razvijali. Neke od strahova ste uspeli da realizujete, ne videći u tome snagu svojih misli i privlačenja ishoda u koje ulažete toliko energije. Strah je moćan, ali je trik u tome da se usudite, uprkos strahu. Setite se samo kako ste bili neustrašivi.
