Misli umeju da se nagomilaju i stvore nam pritisak i dovedu nas u stanje stresa – a da se ništa negativno nije odigralo. Mozak ponekad radi protiv nas i izbacuje nas iz balansa, upadamo u nesklad između razmišljanja i akcija, odnosno, svaku akciju zamenjujemo preteranim razmišljanjem. I vidimo šta radimo sebi i ne uspevamo da se otrgnemo. To je svaka situacija u kojoj nešto treba da uradimo i to nam „visi nad glavom“ jer odlažemo i oklevamo, a briga i strepnja se nagomilavaju. Bilo kakva odlučna akcija prekinula bi taj začarani krug, ali nikako da napravimo taj korak i da se pokrenemo. Ostajemo zatvoreni u svojoj glavi, ograđeni preprekama koje smo sami stvorili. Psiholozi tvrde da možemo sami i da ih pomerimo i prevaziđemo, tako što ćemo, pre svega, osvestiti ono što nam se dešava u glavi (prepoznati unutrašnjeg sabotera) i utišati svoj um, da bismo bolje čuli poruku svog osećaja. A kad osećaj kaže „kreni“ saboter iz mozga ima kontrareakciju.
Suviše sam umorna, toliko obaveza imam…
To je tačno i tvoj um ti servira istinitu informaciju. Ali, to je samo izgovor da opet odložiš početak vežbanja, početak rada na nekom projektu i ti to znaš. Kako da prevaziđeš to? Spremi se psihički i odredi termin kada ćeš početi. Ako planiraš da odeš u teretanu ili na vežbanje, spakuj dan unapred sve što ti treba, ako počinješ da radiš na nečemu, spremi materijal, ili postavi laptop na mesto gde ćeš sesti i raditi. I kad trenutak dođe, a ti osećaš da uopšte nisi spremna, jer si suviše umorna, jednostavno zanemari to kako se osećaš. Idi na vežbanje, iako si umorna. Sedi i počni da radiš, iako si umorna. Kad um shvati da se dešava suprotno od onog što ti diktira, da mu pružaš otpor i da si spremna da se žrtvuješ zbog cilja, snabdeće te odgovarajućom hemijom, koja će odagnati umor.
