Cela nju-ejdž priča oko pozitivnog mišljenja, kao i jedna od najpoznatijih (savremenih) hrišćanskih poruka “kakve su ti misli, takav ti je život” biće vam jasnija i bliskija, ako je posmatrate iz ugla onoga što svi poznajemo iz sopstvenog iskustva, a to je autosugestija. Ovaj pojam se odomaćio mnogo pre nego što je pozitivno mišljenje ušlo u modu, pre nego što smo masovno počeli da razvijamo ambicije prema duhovnom životu i prosvetljenju (umesto da razvijamo duhovni život i prosvetljujemo se) i uz njega su još prihvaćeni i razumljivi pojmovi sugestije i placebo efekta, a u poslednje vreme se pojavio još jedan nedovoljno poznat pojam – nocebo efekat – koji nije iz nju-ejdž škole i nije opšteprihvaćen čak ni u medicinskim krugovima, a označava suprotno od placeba. Placebo efekat se uglavnom odnosi na dobre rezultate lečenja lekovima koji to uopšte nisu, ali su delovali na osnovu nečijeg ubeđenja da uzima pravi lek koji će mu pomoći (i može se primeniti i uopšte, na pozitivna ubeđenja) dok se pojam nocebo efekta odnosi baš na negativno dejstvo negativnih misli, ubeđenja, strahova.
I jedno i drugo, svako od nas je iskusio u svakodnevnom životu i poznaje ih kao moć autosugestije. Kad kažemo sebi da moramo da se probudimo u određeno vreme, da moramo da ostanemo zdravi (iako smo okruženi nosiocima virusa), da je potrebno da se saberemo i koncentrišemo, da hoćemo da se opustimo, umirimo i spavamo… Svesno koristimo moć autosugestije. Dogovaramo se sa sobom, psihički se pripremamo na ono što predstoji, bilo da je to dodatni napor ili željeni odmor i relaksacija.
