Sva težina ove odluke, ovog čina i njegovih posledica je na nama. To je ženska stvar, deo ženskog iskustva i ženske realnosti, a muškarci mogu da statiraju kao saučesnici ili krivci, mogu pokušati da nas razumeju i uteše, što im vrlo često ne uspeva, jer to rade na pogrešan način. Ali ako nemate muškarca koji bi makar pokušavao i grešio, ili stvarno bio uz vas kad vam je najteže, setite se da niste same u tome – iskustvo abortusa delite sa svim ženama svih vremena. Većina osećanja koja vas razdiru, takođe su deo ženskog kolektivnog iskustva, koje na taj način služi kao pojačivač, a vi kao provodnik – još jednom se žensko kolektivno nesvesno osvedočilo o istoj stvari, potvrdilo gorčinu ženskih izbora i tereta i učvrstilo pečat na vratima između muškog i ženskog sveta. U tom smislu, ta osećanja su destruktivna i ograđuju vas od partnera, koji automatski postaje krivac, onaj ko je uzrokovao vaše patnje iz krajnje sebičnih razloga. Zato uzmite ta osećanja sa rezervom. Posmatrajte sebe kao osobu van uobičajene ravnoteže, jer to i jeste. U vama se zakuvala hormonska čorba, preplavila informacijama sve vaše organe i tkiva, a onda je odjenom prosuta i vi se osećate kao izvrnut kazan po čijim se zidovima slivaju ostaci začina i sokova koji više ničemu ne služe – prazno, uprljano, besmisleno, ranjeno. Doživljavate gubitk. Da li ste ga odabrali ili bili prinuđeni da ga odaberete iz svih mogućih najopravdanijih razloga, skoro da ne predstavlja nikakvu razliku. Morate biti tužni i pitati se šta bi bilo da je bilo drugačije, da ste mogli da rodite, volite i upoznate to dete.
