Verovatno ste se nekada (u očajanju) zapitali zašto se baš vama dešavaju takve stvari, čime ste priznali da primećujete da se obrasci ponavljaju i da vam se dešavaju iste, ili slične stvari. Znate da nešto nije u redu, pomišljate da nešto nije u redu sa vama, osećate se poraženo i frustrirano, jer, ono što počne kroz naboj optimizma, euforije, energije, završava u suzama. Konstrukcija koju ste imali u glavi kad ste ušli u taj odnos, započeli taj posao, otišli na putovanje, prosto se raspala, iako ste imali tako dobar osećaj – da će ovog puta sve biti u redu. Ali, ako stvari radite na isti način, nećete postići drugačije rezultate. Šta nije u redu? Zašto vam se to uvek dešava?
Zato što polazite sa istog mesta, sa već stvorenom konstrukcijom. A život nema tendenciju da gradi na našim konstrukcijama, već da ih ruši.
View this post on Instagram
Vaša konstrukcija, to je vaša karma. Da biste je razrešili, morate je rasformirati i posmatrati njene delove. Morate misliti, osećati i delovati drugačije nego prošli put. Morate učiti na svojim greškama. A to je nešto što često zaboravljamo, jer bivamo zaokupljeni – jer naše greške tako lepo počinju, hemija mozga je tako prijatna, osećamo se tako dobro. Ponekad smo svesni da se prepuštamo i da ne možemo – i ne želimo – da odolimo, iako znamo da će se priča završiti na isti način, kao i prošli put. Imamo iskustva u upadanju u sopstvene zamke, ali ne želimo da se spasavamo. Jer to znači izaći van okvira poznatog, propustiti adrenalinsku vožnju i postupati na način koji nam je dosadan, naporan, neinspirativan. Date su vam lekcije koje se ponavljaju, da biste nešto iz njih naučili. Nećete da učite? Lekcije će se i dalje ponavljati.
Ideja karme je da stalno dobijamo lekcije koje su nam potrebne da bismo otvorili svoje srce. U onoj meri u kojoj ranije nismo razumeli kako da prestanemo da štitimo svoju slabu tačku, kako da prestanemo da se ograđujemo od osećanja, dobijamo intenzitet životnih događanja, koja treba da nas otvore. Ka rastu i razvoju, koji se ogledaju u promeni našeg ponašanja. A dok ne promenimo ponašanje, nećemo moći da prevaziđemo prepreke osmišljene da nam u tome pomognu. Paradoks? Prihvatite to. Ne možete pobeći od svojih unutrašnjih konstrukcija, uverenja, skiciranih slika, koje pokušavate da ispunite sadržajima za kojima posežete. Ali možete odustati od konstruisanja, pravljenja okvira, slepog držanja za uverenja i grabljenja onih sadržaja koji vas uvek izazivaju da ih ugrabite.
