Nikada nam ne polazi za rukom da promenimo partnera, koliko god ljubavi i pažnje mu posvetili, koliko god ustupaka napravili i koliko god se trudili da ga usmerimo. Zato što se partner menja najčešće onda kada ga ostavimo – tek tada mu dolazi sve ono što si pokušavala da mu uliješ i on postaje bolji partner nekoj drugoj ženi (a to je toliko nefer, da je gotovo nepodnošljivo), ili onda kada oseti unutrašnji poziv, obično u nekoj žestokoj krizi i suočavanju sa sobom.
Dakle, ako gajiš iluziju da će se on promeniti vremenom, dok on ne čini aposlutno ništa u tom pravcu, treba da znaš da si u zabludi i da je potrebna radikalna intervencija realnosti, da bi znala na čemu si i šta ćeš dalje.
Odakle potreba da nekog menjaš i zašto ostaješ sa onim koga ne možeš da promeniš?
Želiš da osvedočiš moć svoje ljubavi, želiš da stvoriš sebi partnera kakvog želiš – možda biraš osobe slabog integriteta, problematične i nestabilne kao dobar materijal za oblikovanje, jer onaj ko nije zadovoljan sobom, trebalo bi da ima motiv da radi na sebi i da se menja i da u tebi prepozna snagu oslonca i podrške koju mu rado pružaš. I da zbog toga bude zahvalan. Ali u stvarnosti, to nikada nije tako. Ti možeš da mu pomogneš da se promeni – ali samo ako je to ono što on želi i na čemu radi. Ali tvoja želja da on uvidi potrebu za promenom i da počne da radi na sebi, obično će izazvati jedino otpor i opiranje. Jer – on želi da ti bude dobar i dovoljan takav kakav je, da bude prihvaćen i voljen baš zbog toga što je to što jeste, a ako ti smatraš da on može i treba da se menja, to za njega jedino znači da nije dovoljno dobar, a to je uvredljivo. I dok ne postaneš svesna obrasca po kome se odvijaju tvoje veze, po kome se emotivno vezuješ uglavnom za muškarce koje želiš da promeniš, a ne uspevaš, sve će se u svakoj vezi odvijati vrlo slično, a ti ćeš se na kraju osećati iskorišćeno, poharano, iscrpljeno, zloupotrebljeno – kao neko ko je dao sve od sebe, a ništa nije postigao, jer drugoj osobi uopšte nije bilo potrebno to što je dobijala.
