Kreativne osobe posmatraju svet iz drugačije perspektive, a i ta perspektiva se menja. Uglavnom se za njih misli da su detinjasti i kreativnost se vezuje za izvesnu nedoraslost i neozbiljnost. Ali kreativni duh je slobodan od konvencija – kreativci se često ponašaju i žive na nekonvencionalan način, ne vrednuju ono što vrednuje društvo i ne pokušavaju da se uklope. Otuda etiketa nezrelosti i nedoraslosti. A možda i otud, što su večno otvoreni za čuđenje, sposobni da se dive i ushićuju, kao deca. Ako živite sa umetnikom, ako je to vaš partner, ili vaše dete, potrebno je da ih razumete i da im pružite podršku.
Oni se stalno pitaju kako bi nešto moglo da funkcioniše drugačije
Kreativni ljudi često prihvataju alternativne vrednosti u odnosu na standardne i opšteprihvaćene, jer se stalno pitaju kako i zašto i žele da isprobaju kako bi nešto radilo na drugačiji način. Deluje kao da su anarhični, da se bune protiv reda, ali oni pokušavaju da shvate suštinu i svojim preispitivanjem svega i svačega, pomeraju granice. Tačno kao deca – kad rasklope i rasture neku igračku i mehanizam, da bi videla šta ima unutra i kako to radi.
Kreativnost (uglavnom) nije dnevna rutina
Stvaraoci ponekad danima ne rade ništa (imaju kreativnu blokadu, ili prosto “inkubiraju” neku ideju), a onda se obruše na posao, zaborave na vreme i postaju neverovatno produktivni. Slikaju, pišu i komponuju danima, bez predaha. A onda presahnu, kao da su istrošili naboj, inspiraciju i energiju i neko vreme opet ne rade ništa. Međutim, ovo nije pravilo. Ima i kreativaca koji veoma disciplinovano svakog dana nešto stvaraju i osmišljavaju, jer im je to posao i oni smatraju da je to posao kao i svaki drugi – ne treba ti ni inspiracija, ni motivacija, samo počneš da radiš.