Socijalno inteligentna osoba poseduje veštine mudrog ponašanja i balansiranja u svim interakcijama i negovanja međuljudskih odnosa, a dobrim delom se tiče onoga što nazivamo kućnim vaspitanjem – pristojnosti, ljubaznosti, nenametljivosti. Socijalno inteligentna osoba ostavlja utisak nekoga ko pažljivo sluša i ispravno shvata i posle razgovora sa takvom osobom osećamo se ispunjeno i smireno – sasvim različito od onoga kad se osećamo kad nas neko smara i oduzima nam energiju. Radeći na razvijanju sledećih osobina i veština, razvijate svoju socijalnu inteligenciju.
Ne tražite intenzivne reakcije, već razmenu informacija
Suprotno od onih koji vole dramu i nastoje da budu u centru pažnje, očekujući i izazivajući bilo divljenje, bilo sažaljenje, socijalno inteligentne osobe ne traže snažne emotivne reakcije, već naprosto žele da komuniciraju, da razmene informacije na prijatan ili koristan način. Njima nije potrebna potvrda drugih, nisu željne pažnje – one cene pristojnost i poštovanje, koje i same pružaju drugima u najvećoj meri.
Izražavajte svoje stavove uslovno
Socijalno neinteligentni često se suprotstavljaju, nastojeći da svima dokažu da greše, a da su oni u pravu. Vaši stavovi i shvatanja dolaze iz vaše perspektive, koja može biti šira nego kod drugih, ali su i dalje lični i subjektivni. Kada se sa nečim ne slažete, izrazite to lično (“meni to nije blisko i ne slažem se sa tim”), a kada nešto smatrate ispravnim, to je takođe subjektivno (“za mene je to istina”, ili “ja na to gledam drugačije”) – time izražavate svoj stav i mišljenje, ali ne osporavate tuđe stavove i mišljenja i pokazujete da ste otvoreni za dijalog i da uvažavate različitosti.
Svesni ste da nešto ne mora da bude tačno, samo zato što vi tako mislite
Socijalni inteligentni ljudi znaju da nisu uvek u pravu u svojim procenama i svesni su da nešto ne mora biti tačno i istinito, samo zato što to njima tako deluje, ili oni tako misle. Oni izbegavaju da etiketiraju ljude i neće reći o nekome da je loša osoba, ili budala i prevarant, ali će ipak izraziti svoj stav na neutralan način, naročito ako se njihovo mišljenje traži i ako žele da upozore drugu osobu. Dakle, nemojte presuđivati o nečijem karakteru i ponašanju, ali recite da ste imali loše iskustvo sa tom osobom, ili da ne biste sa njom ponovo sarađivali, ili da vam ona ne uliva poverenje i da čini da se osećate neprijatno. Na taj način saopštavate ličnu impresiju i utisak, a ne sudite o tome kakav je neko.
