Kako da sačuvamo mir

Savremen čovek odvojio je sebe od “sebe”. Zbog prevelikog broja svakodnevnih misli i procesa razmišljanja izgubio je onu unutrašnju prirodnu tišinu postojanja. Kao čovečanstvo, svi smo kolektivno upali u procese razmišljanja koji su manje ili više, kod svakoga od nas izazvali nemir. Danas je više nego potrebno da se svi probudimo iz tog unutrašnjeg beskonačno ponavljajućeg procesa, za koji mnogi ljudi smatraju da je normalan. Neki su se toliko sjedinili sa njima da i ne primećuju koliko teško prolaze kroz dan jer unutar sebe stvaraju konstante, komentare, borbe, prosuđivnja, kritikovanja, negodovanja od misli.

Da li je moguće da se vratimo u prirodno stanje u kojem smo bili u miru sa životnim procesima?

Kada smo se rodili bili smo upravo takvi. Praznog uma i puni žive, zdrave energije. Radosni i zainteresovani za sve što dođe do nas i kud god nam pogled padne. Ja to nazivam direktno iskustvo. Deca tako žive, direktno bez posredstva “stresnih” misli prilaze svetu oblika i istražuju ga. Kasnije u samom procesu odrastanja deca počinju polako da uče jezik kojim se ljudi služe i primaju sadržaj iz glava njhovih roditelja, kao i svih ostalih koji su tu u njihovim prvim koracima. Tako smo svi mi došli od jednog mirnog i radosnog bića do odraslog čoveka koji je preopterećem brigama i problemima iz glave.

Misli kao misli su samo jedna energija. Energija se uvek kreće i menja. Što znači da sve u životu može da se otpusti i promeni kao i nešto novo i prizove i ostvari. Ljudi najčešće zbog neznanja o energiji misli, ne uspevaju da se otpuste, već ih sve više i više izazivaju od čega se sve više osećaju uznemireno. Pravi mir je onda kada smo prazni.

Pogledajte grad pun buke, ljudi, sirena, reklama, saobraćaja – mogli bismo reći da se tu ne oseća mir kao na jednom proplanku na kojem se proteže pogled i čuje blagi vetar koji nas podseća da smo u kontatknu sa prirodom. Isto je i u čovekovoj glavi. Unutrašnje stanje uma je oslikana spoljašnja stvarnost jednog čoveka. Koliko tu ima misli o obavezama, o poslovnim ili životnim rokovima koje čovek “mora” da ispuni, koliko brine o drugim ljudima. Sve to i mnogo više svakodnevno se nalazi u mnogim glavama na zemlji. U tako malom prostoru u telu, glava “prenatrpana” mislima ne može da ima mir.

Otpuštanjem misli dolazi se do prirodnog mira.

Doći do stanja u kojem ćemo biti u miru, za početak zahteva da prepoznamo sve ono što nas je uznemiravalo. Ključ je u mislima. To je prvi i osnovni korak. Davno sam čitao da ukoliko želimo nešto da promenimo, prvenstveno je potrebno da znamo šta je to. Kao kada želimo negde da otputujemo, ako ne znamo gde želimo da stignemo, kako da znamo koju kartu da kupimo. Mir je naše unutrašnje stanje bez svakodnevnih, ponavljajućih misli. Ako se ne služimo njima već dozvolimo da budemo obuzeti svakodnevnim procesima razmišljanja, one će zavladati našim životom, a mi ćemo im robovati. Možete primetiti da vas misli obuzimaju onda kad osetite da ste počeli da živite iz moranja, navika, po autopilotu i ako ste često odsutni i nesvesni trenutka u kojem se nalazite.

Nismo nasilno uneli misli u naš život, nekako su se pojavile. Isto tako, potrebno je da im dozvolimo da odu i napuste našu glavu. Tu leži najveći izazov. Ljudi misle da moraju nešto da urade sa njima kako bi napustile njihov život ili su se toliko vezali za svaku misao i glas u glavi da im se bez toga život čini nemogućim. Naša najveća snaga leži u dopuštanju. Primećivanju i dopuštanju. Dopustiti znači potpuno izgubiti zainteresovanost za ono što ste primetili u svojoj glavi. Do potpunog olakšanja dolazi kada počnete da prakitkujete da misli, kao jednu energiju, ne shvatate lično. Ovo je praksa za ceo život. Mnogima je ovo pošlo za rukom. Zašto ne bi i vama. Mir će se sam pojaviti i isplivati, osetićete se laganim, poletnim i punim zdrave energije bez teške glave. Vekovima je čovek postepeno upadao u procese razmišljanja i izgradio ovaj stresan tempo i stil života. Mada, šta ako to više ne mora i za vas da bude istina? Šta ako biste mogli da krenete u jedan drugačiji svet, svet mira, kreativnosti, unutrašnje tišine i da čujete život i opipate stvarnost kao nekada kada ste bili dete, radoznali i srećni. Ključ je uvek u trenutku, primećivanju, dopuštanju i nevezivanju za misli.

Igor Ergić, učitelj pristupa sadašnjem trenutku

Više o sadašnjem trenutku možete pročitati na Igorovom sajtu, kao i Instagram i Fejsbuk stranici