Potreba za sigurnošću navodi te da prihvataš brojna ograničenja i da pristaješ na odnose koji nisu dobri za tebe i dok ne preduzmeš osnovne korake za povećanje samopouzdanja, za pronalaženje oslonca u samoj sebi.
Jedan od najvažnijih koraka je osvešćivanje onog što te čini nesigurnom. Ako sumnjaš u svoje sposobnosti zato što su te u detinjstvu kritikovali, ponžavali, okrivljivali, ako tvoje potrebe nisu bile zadovoljene i nisi dobila adekvatnu zaštitu, brigu i negu – to su važna saznanja, jer imaš nešto na čemu možeš da radiš. Ne treba da se ustručavaš da potražiš pomoć terapeuta, jer ti je potrebno da te neko vodi i upućuje na suočavanje sa osećanjima koja leže u suštini tvoje nesigurnosti.
Zaštita od onih koji se hrane tvojom nesigurnošću, sledeće je što možeš da uradiš. To su možda neki tvoji prijatelji, ili članovi porodice i teško je prekinuti odnose sa njima, ili se od njih dovoljno distancirati, ali je neophodno. Oni ne žele da tebi bude dobro u sopstvenoj koži, njima baš odgovara da si rastrzana, nesigurna, poljuljana i ranjiva, jer se onda sami osećaju sposobnije, pametnije i sigurnije – jer su bolji od tebe. Kad uspeš da se udaljiš iz toksičnih odnosa, moći ćeš da osetiš mir, stabilnost i sigurnost.
Kroz proces suočavanja sa sobom ne moraš i ne treba da prolaziš sama – veoma je važno da shvatiš da su ti drugi ljudi potrebni i da možeš da tražiš pomoć prijatelja – onih koji će ti je rado pružiti. Biće ti teško da shvatiš da nešto ne možeš sama, ako si navigla na ulogu jake osobe na koju se drugi oslanjaju, biće ti neprijatno, ali kad jednom rizikuješ i zatražiš pomoć, bićeš srećna što imaš ljude na koje možeš da računaš i ostvarićeš sa njima dublje osećanje povezanosti. Ne moraš uvek ti da budeš jaka, smeš da pokažeš slabost i da tražiš oslonac.
