Pitanje samosvesti i samopoštovanja je naročito osetljivo žensko pitanje – naučene smo da budemo fine, da prihvatamo, mirimo se i povinujemo, da se prilagođavamo i pravimo kompromise. Čak i kad znaš koliko vrediš i sigurna si u sebe, sa svom energijom savremene žene koju možeš da prikupiš, vekovno genetsko nasleđe u tebi, šapuće ti da ne treba da insistiraš, da preuzimaš inicijativu, da “trčiš pred rudu” i da budeš glavna u svom životu, ili barem, da to ne treba da radiš transparentno, jer ćeš ostaviti pogrešan, neženstven utisak i nikome se nećeš sviđati (uplašićeš i oterati muškarce, kandidate za emotivni odnos, koji su svi izgleda strašno krhki i plašljivi). Tražiti ono što želiš, za žene najčešće ne da nije jednostavno, već je neverovatno teško.
Počni od toga da hoćeš da razgovaraš sa svojim dečkom, partnerom, o nekom aspektu vašeg odnosa, koji te muči. Već dugo odlažeš taj razgovor, a naboj se skuplja i taloži i više nisi sigurna da li uopšte treba da pokrećeš bilo kakvu priču, jer ne znaš da li ćeš vladati sobom. Možda ćeš izgubiti strpljenje, možda nećeš umeti dovoljno taktično da mu kažeš šta ti smeta, možda rizikuješ da raskinete, da te ostavi.
Možda je pametnije da pustiš to, da ćutiš i pokušavaš da ubediš sebe da je to tolerancija, a ne trpljenje, koliko god da si nesrećna i uznemirena. Ulog je preveliki, možda uopšte ne treba da rizikuješ, šapuću i bruje u tvojoj glavi vekovi taktiziranja i ženskog mučeništva, sastavnog dela života tvojih pretkinja.
Iako su tvoji strahovi i oklevanja realni, zasnovani na iskustvu (i ličnom i nasleđenom), postoje načini i pristupi koji omogućavaju vođenje nerpijatnih razgovora na način da se zauzmeš za sebe, a ne povrediš drugu osobu. Evo šta možeš da učiniš da bi razgovor bio produktivan i da oboje budete zadovoljni.
Ništa ne pretpostavljaj
To nije lako – proći će ti kroz glavu sve vrste scenarija, od onog u kome on klima glavom skrušeno, sve prihvata i razume i moli te da mu pružiš priliku da ispravi svoje greške i da te usreći, do onog u kome završavaš sluđena i u suzama, dok on odlazi, lupajući vratima. I sve ono između, što može da ti padne na pamet, pretpostavljajući kako će on reagovati, ako ti kažeš, ili ne kažeš, ovo ili ono. Dominiraće scenario koji odražava tvoje najveće strahove. A kad mozak počne da te vozi, neće imati tendenciju usporavanja, već ubrzavanja. I na kraju ćeš biti tako uznemirena, da više uopšte nećeš ni znati šta si mislila da kažeš i htela time da postigneš.
Potrebno je da se oslobodiš tih projektovanih ishoda, jer zaista ne znaš kako će on reagovati i ne možeš da predvidiš i isplaniraš kako će razgovor teći. Ne možeš kontrolisati ishod, tako što ćeš biti uznemirena sve vreme, a ne možeš ni inače. Ono što možeš jeste da pustiš svoje tripove i da prihvatiš da će se desiti ono što će se desiti.
