Ne možeš da nalaziš sebe u meditaciji i heklanju, ako meditacijom ne unapređuješ svoj lični razvoj do te mere, da tvoje heklanje postane tako traženo i fensi, da možeš da ga prodaješ i od toga živiš. A gde leži tvoja strast? Ona sa kojom ćeš se bacati na meditaciju i heklanje, jer u tome vidiš smisao svog života? Nemaš pojma. Jer ne vidiš nikakav smisao i sve ti se čini da su svi ludi, da te svi lažu i da na ovom uvrnutom svetu baš ništa nije u redu i kako treba. Koje su to stare vrednosti, a koje nove, protiv čega treba da se buniš, a šta da prihvataš, kako da budeš to što jesi, kad ne znaš gde ti je dupe a gde glava i koje od to dvoje služi da ga čuvaš, a koje da njime misliš? Vidiš, u idealnom svetu koji ne postoji, a nikad i neće postojati, jer ideali služe samo kao inspiracija i nije predviđeno da budu dosegnuti, u idealnom svetu, dakle, nema imperativa. Sloboda, ljubav, strast, povezanost sa sobom, prirodom i ljudima ne poznaju imperative. U takvoj opuštenoj atmosferi odrastaš kupajući se u ljubavi i prihvatanju, u podršci da pronađeš sebe. Sazrevaš usmeravan da koristiš svoje potencijale u skladu sa svojom snagom, svojim temperamentom, svojim sposobnostima i svojom prirodom.
Vole te i prihvataju i ako pronađeš sebe u vezenju goblena, u rukovođenju naučnim projektima, u materinstvu, umetnosti, gledanju u zvezde… Nema opterećenja da treba da budeš sve, samo podsticanja da otkriješ šta sve možeš i želiš da budeš. Niko ti ne siluje mozak pozitvnošću, ne motivišu te da slediš svoje snove kao da igraš ragbi utakmicu, pa treba da pregaziš protivnika, ne očekuju od tebe da pronađeš genija u sebi i ne ubeđuju te da treba stalno da pomeraš granice. Niko ti ne šalje skrivenu poruku da nisi dovoljno dobar, takav kakav si. I takvo okruženje , idealno, nije garancija da će svi postati geniji, gonjeni strašću i željom za razvojem, pa čak ni da će svi postati ono što mogu da budu. Ali to je u redu. Neko može skoro sve, neko može jedno, ali to radi odlično, neko ne može da otkrije šta je to što može, neko ne može skoro ništa. Neko je genije, neko je prosek, neko je nemirna duša koja stalno izgara u naporu da se razvije i dosegne nesaznatljiva duhovna i emotivna blaga i provodi život u nemiru, ne nalazeći ispunjenje za svoju dušu – ceo život provede u potrazi za Svetim Gralom.
