Hot topics

#beautytips: 5 razloga da koristiš micelarnu vodu + otkrij koja će najviše odgovarati tvojoj koži

Makeup trend koji ćemo obožavati u 2020.

Volite se još malo: Putovanje koje će vam spasiti vezu

Vodič za zimu u Sloveniji: Mesta koja treba da posetiš + iskustva koja treba da doživiš

Lifestyle trendovi za 2020.

High street komadi koje ćemo nositi u 2020.

Fashion&beauty trendovi objavljuju rat toksičnoj muškosti

Ključni komadi koje ove zime nose svi influenseri

Sunčane destinacije koje moraš da posetiš u 2020.

Gejtkiping – čuvanje položaja moću u partnerskim odnosima

1/2

Doktorka Shauna Shapiro bavi se istraživanjem osećanja i jedna od vežbi koju preporučuje osobama koje se često osećaju postiđeno i krivo (a i svima ostalima) jeste stavljanje ruke na svoje srce. Ovaj jednostavan čin priziva osećaj zahvalnosti i nežnosti prema sebi i to je praksa sa kojom treba započeti dan, jer utiče na lično osećanje vrednosti i pomaže u sticanju otpronosti na stid i krivicu.

Ona takođe preporučuje prinicp zvani “5 procenata” koji se sastoji u tome da svakog dana pokažete pet posto više ljubavi nego prethodnog, da verujete sebi pet odsto više nego juče. Ovaj princip je posebno važan i delotvoran kod muškaraca, kaže Shapiro, jer se muškarci češće suočavaju sa borbom, neuspehom i osećanjem sramote.

Da biste zauzeli zdravu poziciju u odnosu na osećanje stida i krivice, potrebno je da prema sebi budete pažljivi i nežni.

Nemoguće je da ta osećanja iskorenite, a to i nije cilj – reč je o procesu, o radu na sebi, o postepenom usvajanju prakse nežnosti i osvajanju samouverenosti.

Kako da stekneš otpornost na osećanje stida i samooptuživanje Kako da stekneš otpornost na osećanje stida i samooptuživanje

Govoreći o stidu, doktorka Shapiro nas upućuje da razlikujemo stid od kajanja, jer kad se osećamo postiđeno, osećamo se loše zbog sebe. A kad se kajemo, želimo da nismo uradili ono što jesmo, jer znamo da je to bilo pogrešno, ali ne osećamo se loše zbog sebe.

Kada se pojavi osećanje stida, naša fiziologija stupa u pripremu odbrane, organizam reaguje ubacivanjem u mod “bori se ili beži”, luče se velike količine norepienefrina i kortizola, koji blokiraju centre za učenje i sve naše resurse prebacuju u centre za preživljavanje. To znači da nas osećanje sramote i stida odseca od izvora kreativnosti i razvoja, od energije koja nam je potrebna za produktivne promene. Od problema stida u našoj, zapadnjačkoj kulturi, posebno pate muškarci, jer se oni sreću sa predrasudama o tome da ne treba da pokazuju slabost, i jedinstvenim izazovima da ispune očekivanja, da zadovolje, pobede i osvoje. Osećanje stida ih primorava da stvaraju emotivni oklop i tako gube kontakt sa svojim bićem, sa svojim autentičnim jastvom – osećanje stida ih izoluje od sopstva, ali i od drugih.

Problem depresije, povezan je sa osećanjem stida.

Lekari su primetili da se stid često pojavljuje kao okidač za nečiju prvu depresivnu epizodu i da depresivne osobe sebe osuđuju i osećaju krivicu. Negativno obraćanje sebi postaje mentalna navika, koju praksom nežnosti i pažnje treba da prevaziđemo.

Editors choice