Ne jurite da nešto kažete
Ne upadajte sagovorniku u reč i ne jurite reči kao da ćete izgubiti vazduh dok ih ne izgovorite. Ovo verovatno radite iz straha da sagovornik neće želeti da vas sasluša ili se bojite da ćete biti ignorisani (što je odgovor na traumu iz prošlosti), ali sada ste odrasla osoba i vreme je da izgradite osećaj važnosti. Vi ste relevantni deo razgovora podjednako koliko i vaš sagovornik, i zato ga pomno slušajte i sačekajte na svoj red da govorite – kada će vama biti posvećena puna pažnja.
View this post on Instagram
Zadržite sleng na minimumu, ali ga nemojte izbaciti u potpunosti
Niko od nas ne govori u potpunosti književnim jezikom, a i on se konstantno menja. Koristimo sleng i anglicizme, i ne bi trebalo u potpunosti da ih izgubimo – ali možemo ih svesti na minimum, kako nam ne bi svaka druga reč bila “tebra” ili “omg”. Kada razgovarate sa prijateljima i bliskim ljudima ovo je manje važno, ali važno je onda kada vam je sagovornik osoba sa kojom ćete potencijalno sarađivati u poslu, ili osoba na visokoj poziciji na vašem poslu ili fakultetu.
Ne govorite stalno “možda” ili “ne znam” na početku ili kraju rečenica
Kada odrastete u brizi kako će drugi reagovati na svaki vaš korak, jer ste na primer imali stroge roditelje, vi se bojite da kažete šta zaista mislite – i samim tim svoje rečenice krasite rečima poput “možda” i “ne znam”. Iako vas ovo u vašim mislima štiti od kritike, zapravo samo čini da delujete nesigurno i zabrinuto (kao što to i jeste) a ne štiti vas ni od čega. Uostalom, nema potrebe da krijete svoju iskrenost i štitite se od tuđeg mišljenja. Razlike u mišljenju i zdravi konflikti su sasvim normalan deo života, i trebalo bi da radite na tome da to razumete. Onda kada uspete da osetite sigurnost u sebe, svoja dela i reči, intuitivno ćete i sami izbaciti ove poštapalice iz svog rečnika.
Naslovna fotografija: instagram.com/hoskelsa
Jovana Pantić
