Ne fokusiraj se samo na velike stvari
Zahvalnost nije rezervisana samo za velike događaje, za bitne prekretnice u životu, za velike stvari kao što su uspešno okončanje nekog velikog posla, ispunjenje velike želje, dostizanje davno zacrtanih ciljeva. To jesu posebni trenuci, kamenovi međaši, koji označavaju pređene kilometre na putu ambicija, samoostvarenja, životnih prekretnica, završetaka i novih početaka. Ali od trenutka od kad otvoriš oči, tvoj dan je pun malih stvari koje su dobre i divne i zbog kojih osećaš zahvalnost što postojiš – ako se samo malo udubiš, ako obratiš pažnju na sve te dobre stvari koje više ne primećuješ. Okreneš slavinu – i teče voda. Kakvo čudesno dostignuće, koje tvoj život svakog dana olakšava, štedi tvoje vreme i omogućava ti uživanje u obilju tekuće vode koju ne moraš da odnekud donosiš na leđima i da racionališeš svaku kap, pošto ćeš sledeći put imati vode kad je opet odnekud doneseš na leđima. Banalan primer, ali potpuno adekvatan. Ako misliš da nije čudo što dišeš, što duva vetar, sija sunce, trepere zvezde, pada kiša, cvrkuću ptice i mačke predu – onda ti je hitno potrebna terapija zahvalnošću, jer si zaboravila koliko je život ispunjavajući samo zato što imaš prilike da budeš tu, da učestvuješ i svedočiš o njegovim manifestacijama i čudesima.
Volontiraj
Uključi se s vremena na vreme u neku dobrotvornu akciju, bavi se humanitarnim radom među ljudima kojima je potrebna sva pomoć i kojima je svaka pomoć dobrodošla. Kad dođeš u situaciju da vidiš kako ljudima kreću suze zahvalnosti i ganutosti što ih se neko setio, nešto im pružio, omogućio im da se malo osećaju kao ljudi, prvo što ćeš osetiti biće teskoba i stid. Biće te sramota koliko si arogantna i razmažena i koliko ne ceniš toliko toga što imaš i bićeš postiđena što nekome toliko znači nešto toliko malo što mu neko drugi pruži. A u svakome od nas postoji ta glad za najmanjim i najvažnijim, čak i kad imamo sve što nam treba – čežnju da neko potvrdi naše ljudsko dostojanstvo, da nas uvaži, primeti, pohvali, razume i podrži.
