Posmatrajući i upoznajući samu sebe, suočavajući se sa svojim slabostima i propustima, dobijaš najbolji uvid u to kako i šta treba da radiš da bi se bolje osećala, da bi bila uspešnija i delotvornija – sama sebi si najbolji učitelj. Uslov je da realno sagledavaš svoje sposobnosti i da ne lažeš sebe.
Odlaganje
Kad postaneš svesna tog mehanizma, kako uvek znaš šta treba da uradiš i preduzmeš, ali to nikad ne uradiš odmah, nego ostavljaš za sutra – dakle, kad nije u pitanju promišljena strategija i odluka da daš sebi ili drugima neki rok, pre nego što stupiš u akciju, nego klasično odugovlačenje – imaš model koji treba da prevaziđeš. Mehanizam odugovlačenja funkcioniše ovako “jao, treba da počnem, uradim, završim…” a onda mozak krene da radi dvesta na sat razrađujući planove o tome kako ćeš to uraditi u nekom zgodnijem trenutku i šta sve pre toga treba da završiš, kako bi se stvorili uslovi za to nešto što tek treba da radiš. Odugovlačenje te je mnogo puta dovelo u nezgodnu situaciju, da probijaš rokove ili shvataš da si preveliki zalogaj ostavila za poslednji trenutak i da naprosto nemaš vremena da ga “sažvaćeš” kako treba, tako da su ti posledice dobro poznate. Osim toga, osećaš se loše svaki put kad se setiš da nešto treba da radiš – jer setiš se i da si se sto puta do sada setila, a još ništa nisi učinila i da si se sto puta već loše osećala zbog sebe.
Ono što treba da uradiš je da stupiš u akciju bez odlaganja i razmišljanja i planiranja. Zauzmi mentalnu distancu prema svojoj “lenjosti” (za koju kažu da je manjim delom – oko 30 procenata – genetska) i posmatraj sebe kako krećeš utabanom stazom odlaganja i odugovlačenja, kako se sve odvija u tvojoj glavi automatski. A onda reci sebi “e nećeš tako, sad ćeš drugačije” i uradi nešto odmah. Ako odlažeš vežbanje, skoči i uradi pet vežbi čim pomisliš na to da treba da počneš da vežbaš, ali da ćeš sačekati vikend. Ukoliko treba da sređuješ neku dokumentaciju, ili nešto da pišeš, zgrabi odmah to što te čeka i uradi bar nešto odmah, čim počneš da odmotavaš u glavi plan kako ćeš se time baviti od ponedeljka. Ukoliko čekaš inspiraciju da završiš neki kreativni posao, možeš i godinama da je ne dočekaš – radi svakog dana makar petnaest minuta, ali svakog dana napiši nekoliko rečenica, povuci nekoliko linija, napravi nekoliko poteza četkicom… Disciplina se uči i trenira, a kad ti uđe u naviku, onda prestaje da bude disciplina i postaje deo tvog sistema. To ne znači da više nećeš želeti i pokušavati da odlažeš – hoćeš, sabotiraćeš sebe, samo ako sebi pružiš priliku i popustiš. Stalno ćeš hteti da sačekaš još malo i mrzeće te da radiš ono što si već počela, zato budi na oprezu. Tvoja volja i rešenost su na strani discipline, a genetika, inercija, samosabotaža na strani odugovlačenja. Odaberi svesno i namerno bolji deo sebe i drži se njega.
