Osećanja koja smatramo negativnim, kao što su ljutnja i bes, strah, samosažaljenje, kao i snažna osećanja koja nas potresaju potrebom da iskažemo hrabrost, koja nas pokreću na delanje iz saučešća i sažaljenja, veoma su važna i ne treba da ih potiskujemo ili da se sa njima borimo. Potrebno je da ih prihvatimo, razumemo i upotrebimo za lični rast i razvoj.
Ljutnja i bes
Kada su nam očekivanja izneverena, ego se pobuni i razjari i ljutnja može da potraje – a tada njena energije podiže kiselost u organizmu i počinje da nas nagriza iznutra, uzrokujući mnoge zdravstvene probleme, kao što su bolovi u zglobovima i mišićima, kardiovaskularne tegobe, problemi sa probavom, nervoza i neurološki problemi.
Potrebno je da se suočimo sa ljutnjom – čim se pojavi, treba da se fokusiramo na neispunjeno očekivanje na kome se temelji i da to činimo iz perspektive radoznalosti i čuđenja pred mehanizmima uma (da posmatramo sebe kao neki zanimljiv primerak za proučavanje). Ukoliko međutim, osećamo da naša ljutnja nije sebična, već da nas osnažuje da se suočimo sa nekom nepravdom, to treba i da učinimo, na diplomatski i nenasilan način. Možda nismo u stanju da se izborimo sa tom nepravdom, ali ne moramo da je pretvorimo u veliki problem i da svoju uvređenost i oštećenost skladištimo u obliku kisele ljutnje koja će nam narušiti zdravlje. Energiju ljutnje možemo da ublažimo i rashladimo onda kad se pojavi, tako što ćemo popiti nekoliko čaša hladne vode, suzdržaćemo se od jake hrane (masne, slane, kisele, ljute), a pomaže i duboko disanje. Ljutnju ne treba da potiskujemo, već da je osvestimo i odstranimo istinom, opraštanjem i pročišćenjem.
