Obično, kad hoćeš da popraviš i promeniš stvari i da se ozbiljno pozabaviš sređivanjem svog života, moraš silno da se potrudiš. Naročito zato, što je šteta već naneta i to bez ikakvog napora. Uopšte nije teško upropastiti sopstveni život – potrebno je, pored ostalog, ne činiti ništa da ga popraviš.
Čekiraj listu koja ti je utisnuta u program
Završi školovanje, zaposli se, uđi u brak, stvori porodicu, stiči, zarađuj. Radi i radi, dok ne padneš na nos, a onda nastavi da radiš i da jurišaš. Ne traži smisao života – on ti je već zadat programom koji ne da ne treba da dovodiš u pitanje, nego ne treba ni da ga osvestiš. Dakle, samo napred, bez inspiracije, bez zvezde vodilje, bez sebe. Živi ono što ti je unapred određeno, kao sav normalan svet.
Odaberi pogrešnog partnera
To uopšte nije teško. Samo uzmi prvog koji naiđe, onda kad je po programu vreme za smirivanje i kućenje. Svijaj svoje porodično gnezdo, jer je tako propisano receptom za normalan život. Ljubav, razumevanje, duševna srodnost, intima, to su bajke. Ti si realna osoba i radiš kako treba, zato što tako treba. A niko nije rekao da i treba prava ljubav, zato nemoj verovati da postoji, napravi sve kompromise i ustupke koji se od tebe očekuju. Nećeš valjda da budeš sama, kao one lude osobe sa mačkama?
Osećaj krivicu zbog prošlosti
Prošlost je jedini siguran teren – to se desilo, to je stvarno. Sadašnji trenutak je nepouzdan, a budućnost izmišljena, zato se drži prošlosti. Ne opraštaj sebi greške, ne opraštaj ih ni drugima, neka trunu u paklu svi koji su te povredili (a i ti sa njima). Vrti jedan te isti film, svakog dana, osećaj kajanje i krivicu, ljuti se na sebe, na druge, na ceo svet. Osećaj bespomoćnost i zategni uže prošlosti oko svog vrata propisno. Neće valjati ako pokušavaš da se obesiš konopcem koji će pući nakon što ti je već ponešto puklo u mozgu, pa da se obogaljiš. A možda je baš to pravi scenario, da se onesposobiš neuspelo samoubistvenim načinom života.
